O STARCU ATANASIJU
Starac Atanasije Mitilinejski rođen je 1927. godine u Kifisiji, predgrađu Atine u Grčkoj. NJegov otac Georgije bio je iz Mitiline, a majka Efrosinija sa Samosa. Ono što njegovim roditeljima nedostajalo u školskom obrazovanju, nadomestili su duhovnom mudrošću i pobožnošću, koje su u izobilju ostavili u nasleđe Atanasiju i njegovoj sestri Gramatiki.
Već u detinjstvu, pre nego što je ušao u adolescentske godine, bio je privučen dubokoj pobožnosti, zahvaljujući svetosti i umilnim bogosluženjima svog duhovnika i ispovednika, jeromonaha Atanasija Hamakiotisa. Od najranijih godina izučavao je Sveto Pismo i držao veronauku u svom komšiluku i u vaspitno-popravnoj ustanovi za maloletnike „Averof“. Završio je dve tehničke škole za radio-elektroniku u Atini, dok je u isto vreme služio u grčkom ratnom vazduhoplovstvu.
Godine 1960, kada je njegov parohijski sveštenik, jeromonah Jakov Šizas, izabran za mitropolita Larise, Atanasije je pozvan da pomogne mitropolitu u njegovoj pastirskoj službi. Posle mnogo molitve i uz blagoslov oca, Atanasije je zamonašen od strane mitropolita, a zatim rukopoložen u sveštenički čin. Ipak, njegova prva ljubav bila je sejanje reči Božije. Brzo je ustanovio katihetske časove za sve uzraste, u gradovima i selima, u crkvama i u kasarnama. Deset godina je opsluživao celu oblast Larise: sadio i plevio, ispovedao, molio se, služio liturgiju, hranio i služio narod Božiji.
U novembru 1970. godine, pristao je na molbu svojih najbližih učenika da im postane duhovnik, i obnovio je napušteni manastir Komnineon u mestu Stomion, trideset milja istočno od Larise, sa pogledom na egejsku obalu. Čak i posle ustoličenja za igumana, nije ostavio svoju pastvu u Larisi, već je nastavio da putuje u grad nedeljom popodne i ponedeljkom. Taj naporan raspored ( od pet do sedam predavanja nedeljno), uz neprospavane noći tokom više od četrdeset godina, narušio je zdravlje starca.
NJegov dar propovedanja bio je takav da su desetine ljudi dolazili iz Atine, Soluna i okolnih gradova da se napoje „čistim duhovnim mlekom“ (1. Petr. 2:3). Desetine magnetofona i kamera beležile su preko četiri hiljade beseda, prožetix patrističkim, crkvenim, duhovnim i pravoslavnim duhom Starca. Ipak, to je samo delić njegovog rada, jer većina beseda nikada nije snimljena. Snimljene besede emitovane su, i nastavljaju da se emituju, na radio-stanicama u Grčkoj i u inostranstvu.
Mnogi monasi Svete Gore bili su oduševljeni njegovim velikim darom i nastavljaju da daju njegove snimljene besede poklonicima. Duhovni velikani kao što su starac Pajsije Svetogorac i igumanija Makrina iz Volosa takođe su prepoznali veličinu njegovog dara. Svetogorac, književnik i izdavač, monah Teoklit Dionisijatski, rekao je za starca Atanasija: „U naše dane Bog nam je podario čoveka sa darom tumačenja Svetog Pisma.“ Danas se i monasi i mirjani širom sveta hrane se duhovnim plodom Starca. Upokojio se maja 2006. godine, u 79. godini života i posle duge bolesti, starac Atanasije preselio se u život večni.
Donosimo nekoliko njegovih pouka.
PRINESI NAJBOLJE
Hoćemo li mi zloupotrebiti najbolje stvari koje nam je Bog dao za svoje zadovoljstvo i potrošnju? Šta ćemo dati Bogu? Mnogi ljudi kažu: „Vidi kakva tragedija. Ovaj čovek je bio briljantan, oštar kao britva, a postao je sveštenik ili monah. Mogao je da uspe u toliko toga. Mogao je da zaradi toliko novca!“ Braćo moja, nikada nemojmo tako razmišljati! On se posvetio Bogu upravo zato što je imao veliki potencijal, zato što je bio inteligentan. Gde su svi oni koji se rastužuju kada vide mladića kako se posvećuje Bogu? Evo im odgovora. Gde su oni koji kažu da će svoju starost prineti Bogu? Misle: „Pa, sada sam još mlad, zdrav, lep i snažan. Uživaću u životu kako god mogu, zakonito ili nezakonito. Onda, kada ostarim, često ću ići u crkvu (uz pomoć štapa ili hodalice); često ću se ispovedati; primaću Svete Tajne…“ Gde su svi ljudi koji to govore? Nema ih.
Možda ste čuli ovu priču o gladnom čoveku u antičkoj Grčkoj i njegovoj molitvi Posejdonu: „Bože moj, molim te pošalji mi vreću oraha jer sam veoma gladan. Gladan umirem. Molim te, veliki Posejdone, pošalji mi te orahe i obećavam ti da ću polovinu doneti u tvoj hram.“ I zaista, šetajući ulicom, ugleda vreću oraha! Presrećan, odnese je kući, razbije orahe – pojede sve – i ljuske stavi u vreću. Odnese vreću ljuski u hram i reče Posejdonu: „Evo, obećao sam ti polovinu oraha. Evo ti ljuske.“ Tako rade mnogi. Hoćeš li Bogu da daš ljuske svoje potrošene snage? Šta bi bilo sa vremenom kada si imao zdravlje, snagu i izdržljivost? Sada, kada si sve to izgubio, kažeš da želiš da se okreneš Bogu?
Sveti Nikodim Svetogorac ovo vrlo lepo objašnjava kada kaže: „Jadniče moj, tada ti nećeš ostaviti greh – on će ostaviti tebe zbog tvoje starosti.“ Dakle, to je ono što želiš da prineseš Bogu, brate moj? Ne, Bog želi naše prvence, naše najbolje. U suprotnom, naš prinos neće se razlikovati od Kainovog.
SVETI KLIMENT RIMSKI
Sveti Kliment nam je sačuvao očigledne Hristove reči koje nisu uključene u Novi Zavet, ali su sačuvane u Predanju Crkve. Pozvaću se na odlomak iz Druge poslanice Svetog Klimenta Korinćanima: „Kada je Gospoda neko upitao: ‘Kada će doći tvoje Carstvo?’ on je odgovorio: ‘Kada dvoje postanu jedno i spoljašnje kao unutrašnje.’ (Poglavlje 12).“ Ovo je duboka izjava. A kako to dvoje postaje jedno? Kada govorimo istinu do takvog stepena, kada se ponašamo na takav način da mislimo da postoji samo jedna duša u dva tela. Drugim rečima, potpuno odsustvo licemerja među nama hrišćanima. Šta god ja tebi kažem, ti veruješ, i šta god ti meni kažeš, ja verujem – jedna duša i mnoga tela. „I da spoljašnje bude i govori kao unutrašnje.“ On dušu naziva unutrašnjim, a telo spoljašnjim. Ko god da si unutra, takav ćeš biti i spolja: potpuno odsustvo licemerja, puna iskrenost i istovetnost iznutra i spolja. Tada Hristos kaže da Carstvo Božije dolazi i nastanjuje se u ovom bezazlenom i pravednom čoveku.
HRIŠĆANI POSLEDNJIH VREMENA
Sveti Oci kažu da će u te dane biti tako strašno da će svako ko samo ispovedi Isusa Hrista kao Boga, čak i bez držanja Hristovih zapovesti, biti spasen. Jedan sveti podvižnik je to rekao, i već sam vam iznosio ovo svedočanstvo u drugim prilikama, ali ću ga ponoviti. Vekovima ranije, u najranijoj Crkvi, u pustinji Gornjeg Egipta, koja je bila puna podvižnika, postavljeno je pitanje jednom čuvenom starcu: „Oče, mi živimo pod veoma strogim uslovima. Naš podvižnički život je izuzetno težak.“ Zaista, podvig pustinjskih otaca bio je neponovljiv; mi danas ne možemo ni da zamislimo takav život, a kamoli da ga živimo. Pitanje je bilo: „Šta će biti posle našeg naraštaja, kako će živeti oni koji dođu posle nas; hoće li živeti kao mi?“
Starac je odgovorio: „Ne. Posle nekoliko godina, monasi će činiti otprilike polovinu podviga koji mi činimo.“ A samo pomislite: Sveti Simeon Novi Bogoslov, koji je živeo u desetom veku, govorio je svojim monasima u blizini Carigrada: „Mi ne možemo živeti kao Sveti Antonije Veliki, kao veliki podvižnici četvrtog veka. Ali zar ne možemo makar u malom pokušati da ih podražavamo?“ I to je bio deseti vek! A šta mi da kažemo u dvadesetom veku? Razmislite. Starac je dalje rekao: „Hrišćani posle nas postići će samo polovinu onoga što mi činimo.“ „A posle njih?“ „Posle njih neće imati nikakvih dela da iznesu. Imaće samo veru. Ispovedaće svoju veru. Ali oni koji će samo ispovedati veru u Hrista biće veći od nas.“ „Zašto?“ „Zato što će ti dani, prijatelji moji, biti tako strašni da neće biti mesta za hrišćanska dela, jer će samo ispovedanje vere u Hrista značiti mučeništvo.“
NEPOKAJIVOST
I danas, kada imamo napade neprijatelja, kada se suočavamo sa ropstvom, glađu, nevoljama, stradanjima, mnogi su koji smatraju Boga odgovornim, govoreći da je Bog sačuvao ova zla da ih pusti na našu generaciju. Tako mnogi ljudi optužuju Boga i drže Ga krivim za zla našeg vremena. Optužuju Boga, a nikada sebe. To znači da pokajanja nema. Oni proklinju Boga govoreći da je Bog iza svega ovog zla. Ali ovo je velika hula, optužiti Boga za sve što nije u redu u ovom svetu. Hula na Boga pripada sledbenicima antihrista. Ponašanje onoga ko je pod energijom satane, slično ponašanju njegovog pokrovitelja, đavola, dijametralno je suprotno energijama Božijim.
POKAJANJE NA VREME
Pazimo, prijatelji moji. Ispravimo se sada, da ne bismo pali u ponore zla iz kojih nećemo moći da se vratimo, kao što kaže sveti Andrej. Pazimo da se ne nađemo u najdubljim tunelima zla. Oni koji padnu u dubinu zla ne mogu se vratiti, nego odgovaraju hulama na Boga. Zato obratimo pažnju na ovo: imamo li u sebi zlobu? Imamo li nedostatke? Ne dozvolimo da rastu. Počnimo da ih umanjujemo.
Izvor: Pravda
