Piše: Vladimir Kršljanin
Hrišćanima je bilo strano svako nasilje, ali su ih svim sredstvima progonili, pa je njihovo požrtvovanje postalo osobina koju do danas imaju nepobedivi – Rusi i Srbi, ali i sveti.
Konstantin Veliki je zato spojio Romejsko carstvo i Crkvu Hristovu. Morao je da napravi praktične kompromise, ali u temelje učenja nije dirao. Život ranih hrišćana više nije bio obaveza, nego ideal, koji se čuva u manastirima. A Vaseljenski Sabori su zaokružili Simvol Vere i Novi Zavet. Romejsko carstvo je bilo najdugovečniji temeljni državni projekat hrišćanske civilizacije.
Oni nezadovoljni dobrom – ljubavlju i društvenom pravdom, na samom početku su objavili svoje jeretičke pozicije. Već je Julijan Otpadnik definisao „zavadi pa vladaj“ kao vrhunski princip zločinačkog Zapada i tako je ostalo do danas.
Zapadni jeretici su, gazeći ljudsku zajednicu, ljudske živote i ljudsko dostojanstvo, tretirajući čoveka kao sredstvo, a ne kao dete Božije i najviši cilj, pokrenuli istorijsku klanicu – krstaške, verske, kolonijalne, svetske, lokalne, građanske i ideološke ratove, sa ciljem da grupice zločinaca zauvek vladaju svetom.
Uspeli su da sruše Romejsko carstvo, ali se iz njegovog pepela uzdiglo, najpre srpsko, a onda i rusko carstvo, najveća mnogonacionalna država svih vremena, Treći Rim. Četvrtog biti neće.
Ugnjeteni, oni pod vlašću zapadnih zločinaca, morali su da se oslobađaju nasilnom pobunom, ali je vladajuća vrhuška uvek uspevala da pomoću „zavadi pa vladaj“, relativizuje i uzurpira rezultate pobune. Ipak, dostignuća pobune su se širila svetom, ponekad izobličena od strane vrhuške.
Najpre nam je Francuska revolucija donela principe i slogane „Sloboda – Jednakost – Bratstvo“, kao vodeće, iako nikada do kraja ostvarene, za sve političke teorije poslednjih par vekova.
Zatim se pojavila komunistička ideologija, kao pokušaj da se pravedna organizacija društva naučno zasnuje. Iako nastala na Zapadu, komunistička ideologija je svoje najveće revolucije ostvarila u pravoslavnoj Rusiji i konfučijanskoj Kini, zemljama u kojima je narod svojom verom, kulturom i tradicijom pružao najveći otpor zločinačkom uticaju koji ih je zapljuskivao sa zapada. Važno je primetiti da su sve velike revolucije, koje su predvodili komunisti, izbile u vreme velikih ratova koje je pokretala zapadna oligarhija.
U osnovi, svi pozitivni ideali i vrednosti kojima su se rukovodile pobune i revolucije, dolazili su iz Hristovog učenja, a požrtvovanje koje su revolucionari ispoljili, donelo im je pobedu.
I tako je HH vek postao vek svetskih ratova i socijalističkih revolucija. Svi najveći pesnici – proroci tog veka bili su komunisti: Majakovski, Jesenjin, Lorka, Alberti, Elijar, Aragon, Neruda, Hikmet…
Danas su predvodnice Novog sveta dve najveće socijalističke zemlje: pravoslavna Rusija i konfučijanska Kina. Svetska većina nije pod njihovom dominacijom, nego je sa njima u zagrljaju.
Kada su nam rušili socijalizam, mnogi kod nas su pogrešno pomislili da je to zato što je on manje ekonomski efikasan od zapadnog kapitalizma. Kakva zabluda! Problem je bio u „zavadi pa vladaj“, odnosno sa zapada uvezenoj konfliktnosti. Danas vidimo, a najubedljiviji dokaz su nam Rusija i Kina, da je konkurentna privreda u državi koja služi narodu, daleko efikasnija od takve privrede u državi koja služi oligarhiji.
Sem toga, Rusija i Kina, to se ove godine pokazalo snažnije nego ikad, insistiraju na globalnim tekovinama pobede nad fašizmom i međunarodnom pravu utemeljenom u Povelji UN. One takođe insistiraju na nekonfliktnosti, a njihova ogromna vojna moć i požrtvovanje garantuju da će svetom uskoro zavladati trajni mir.
Zapad je u agoniji i treba mu pomoći da preživi. I sastanak na Aljasci i samit u Tjenđinu su pokazali da su Rusija i Kina na to spremne, jer rade u interesu čovečanstva, znajući da će svaka nacija najviše postići upravo u harmoničnim, demokratskim odnosima sa ostalim nacijama.
A za nas, dve pouke. Prvo, nipošto ne smemo nasedati na nove levo-desne podmetačine. Možete li da zamislite „vouk“ i „LGBT+“ orijentisanog komunistu? Ili pravoslavnog „desničara“ koji je rasista? Pojmovi „levo“ i „desno“ nikada nisu bili teorijski, već samo veštački podstrekači unutrašnjih konflikata, neophodni samo za „zavadi pa vladaj“.
I drugo, najvažnije. Srbija je, sa Rusijom, vekovna istorijska luča, ali i meta i heroj i Velikog rata, i Antifašističkog rata, i ovog sadašnjeg Svetskog hibridnog rata. Obavezni smo da slavimo svoje heroje, odbranimo svoj narod i teritorije, uđemo u savez sa Rusijom i tako zauzmemo zasluženo mesto u Novom svetu, koje nam garantuje pravdu i opstanak, razvoj i napredak.
Izvor: srbratstvo.rs
