Pravda

Piše: Slobodan Reljić

Tramp je tu tipičan američki predsednik. I tome se nije pristupilo ranije, jer nije im bilo u fokusu. Imali su druga posla, a Grenland je veća autonomnija nego što je AP Kosovo  i Metohija ikad bila. Plus, Amerika je maćeha te autonomije.

Na najvećem svetskom ostrvu uglavnom žive Inuiti – narod čiji su se preci početkom XII veka doselili iz Severne Amerike -  stigli su sa Aljaske kroz Severnu Kanadu. Jesu pre njih na 14 čamaca došli Vikinzi pod vođstvom Erika Crvenog, podigli tri naselja, trajali četiri veka i onda – nestali. Kuga ili su Inuiti izvršili etničko čišćenje, ne zna se.

Amerikanci su, kao što znate, sebi i svetu stvorili omiljenog Vikinga 1973.  Hogara Strašnog! Koji sigurno ne bi uzimao ozbiljno onu razuzdanu razvedenicu iz Kopenhagena Mete Frederiksen koja savetuje žene da ne kuvaju, ne čuvaju male Vikinge, a i veruje da bi Hogaru najbolje bilo da se oženi nekim momkom koji putuje s njim dalekim morima i ostavi besmrtnu Helgu.

Ako nastavimo da pratimo „pravo“ Amerikanaca da AP uzimaju kao svoje pravo na zaštitu „nacionalnog interesa“ – moglo bi se reći da je Grenland gotovo idealan primer za MAGA.

Uzmimo sad geografiju – ostrvo je geografski deo Severne Amerike sa granicama u Atlantskom okeanu (jug), Grenlandskom moru (istok), Severni ledeni okean (sever) i Bafinov zaliv (zapad). Najbliže države su Island i Kanada.

U novom veku oko ostrva su se gurali Norveška i Danska, ali bez velike drame. Između dva rata prvo su Norvežani zauzeli ostrvo, a onda ga je Međunarodni sud pravde 1933. dao Danskom kraljevstvu.

Uskoro dolazi Adolf Hitler (9. aprila 1940.) i – okupira delove koje je stigao i proglasio Grenland samostalnom državom. Nije ostalo zabeleženo da se slobodarska zemlja Danska bunila. A onda 8. aprila 1941. Sjedinjene Američke Države, koje su rat vodile daleko od pravih frontova, preotimaju Grenland. I naravno: okupiraju ga. Počele su da kopaju kriolit (važan matrijal za aluminijumsku industriju) i uspostavljaju dve avio-baze i tako.

Guvernera presele u Ameriku, a na terenu „ratuje“ patrola „Sirijus“ koja čuva severoistočne obale na psećim saonicama i – veliki ratni uspeh beše 1942. – kad su otkrili neke nemačke meteorološke stanice pa odmah alarmirali američke trupe „koje su uništile objekte“.

Kad se pripoveda o nacistima, ostala je i legenda da se Albert Šper, Hitlerov arhitekta i ministar ratne industrije, na kraju rata prisetio Grenlanda kao dobrog mesta za bekstvo, ali se predomislio – bolje da Amerikancima služi u toploj sobi nego da se smuca sa Inutima i čeka da ga prijave kao one meteorološke stanice.

Amerikanci su, uz sve što se dešavalo, 1946. stigli da ponude Danskoj otkup od 100 miliona dolara. Hrabra Danska se malo gicala – kao nije ona za to. Ali Amerikanci su imali važnija posla – tu je Rusija raširena na SSSR, te je valjalo činiti važnije stvari od dogovora sa okupiranim satelitima.

Tako će se 1951. dati Danskoj da 20 godina nadgleda ostrvo i glavnu američku vojno-pomorsku bazu na Grenlandu i „zasnivaju se zajednička (sa SAD) odbrambena područja (pre svega radio i meteorološke instalacije)“. U stvari, to bejaše formalnost plus - jer je već 1949. formiran NATO-pakt gde su se utvrdili odnosi između Amerike i tzv. saveznika.

Svaka članica NATO se obavezala da ne pita šta i kako američkoj vojsci gde treba. Tako da je u avgustu 2019. Donald Tramp, predsednik SAD, kucao na otvorena vrata. I – platiće. Odštampaće digitalnih dolara koliko treba – i poslaće Danskoj najbržom poštom.  

Danska je Grenland ubacila u svoj ustav 1953. kao AP – ili kako se to zvalo. Iz Kopenhagena su sebi dali da kontrolišu spoljnu politiku, bezbednost i prirodne resurse. Kakva široka autonomija – pa Kosovo je o tome moglo samo da sanja.

Godine 2009. se autonomija proširila – Danskoj je ostala spoljna politika i pitanja odbrane (koja su, inače, pod većom kontrolom Vašingtona i Brisela nego Kopenhagena).

Amerikanci su u bazu Tule instalirali „dom globalne mreže senzora 21. svemirskog krila svemirskih snaga Sjedinjenih Američkih Država“. Šta god da je to – Kopenhagen tome ima pristup kao u kantinu u kasarni. Kad ih pripuste.

Kad su se Amerikanci, valjda malo podnapili 1995, ispričali su im - da pošto je „vlada dala prećutnu dozvolu da se nuklearno oružje postavi na Grenlandu, što je u suprotnosti sa danskom politikom zone bez nuklearnog oružja iz 1957. godine“, Sjedinjene Američke Države su izgradile tajnu bazu na nuklearni pogon, Camp Century. Onda se 21. januara 1968. godine prilikom sletanja u vazdušnu bazu Tule srušio boing B-52 sa 4 nuklearne bombe. Video se veliki požar, posle se moglo izmeriti veliko radioaktivno zagađenje. 

Jedna hidrogenska bomba  je izgubljena.  

Ali to se desilo u Zelenoj zemlji - sa 1.755.637 km² pod stalnim ledom, pa se nije pravila buka oko jedne hidrogenke. Amerikanci nisu hteli, Danci nisu smeli. I naravno, više su danski zemljoradnici reči potrošili na opasnost od Černobilskog incidenta 1986, zbog prokletih Rusa, nego kad su saznali da su im Amerikanci izgubili hidrogensku bombu u dvorištu.

E, sad 2026. će premijerka iz Kopenhagena da kaže da bi američko pravno formalizovanje Grenlanda kao američke 51. države ili pak kao nekog od ostrva izgubljenih u okeanu značilo – „kraj NATO i bezedonosnog poretka uspostavljenog posle Drugog svetskog rata“. O njenim argumentima će se neko u Beloj kući zabaviti koliko o odama o kosovosko-američkom prijateljstvu Vjose Osmani. 

Španija, Rumunija, Slovačka, Grčka i Kipar se nisu rasipale priznavanjem KiM, AP države Srbije kao suverene države, upravo da ne bi u nekom trenutku bile izložene osveti kršenja međunarodnog prava. Imaju moralni, bar moralni, osnov za odbijanje. A Danska nije verovala da je „američki nacionalni interes“ Amerikancima iznad bilo kog danskog interesa. Ne veruje ni sad. I Amerikanci nemaju razloga ni da mnogo razmišljaju

I, pitate se, ko će sad stati pred Amerikance iz NATO ili EU i reći: Ne dirajte Grenland!

Kaja Kalas je tiha, tiša. Fon der Lajen će se upodobiti pred Trampom kao seoska mlada. A, Mark Rute? To je i kao pitanje smešno.

Kako to lepo reče predsednik Saveta EU Antonio Košta: „Evropska unija podržaće Grenland i Dansku kada to bude potrebno i neće prihvatiti kršenje međunarodnog prava bez obzira na to gde se dogodi.“

Ako se pitate šta ovaj čovek reče, gubite vreme. Sačekajte Trampovo tumačenje.

Ali, neki bi se možda mogli osećati obaveznim. Na primer, Hrvati kojima je danska jedinica iz UNPROFOR-a, u slavnoj Oluji avgusta 1995, nemešanjem - pomogla da likvidiraju deset Srba psihijatarskih bolesnika iz bolnice u Petrinji a koji su u opštem haosu povlačenja stigli do Dvora na Uni. (Sećate se danskog dokumentarca „15 minuta – masakr u Dvoru“. )

Možda bi mogli i Albanci kojima su Danci bez ustezanja i uslova u letu priznali državu otcepljenu od Srbije a koju su stvarili CIA, Holbruk, Hil itd.

Možda Crnogorci zbog kojih je Tramp ismejavao član 5. NATO ugovora.

Možda Makedonija koja se morala preimenovati u Severna M, a da ih u pola glavnog grada Albanci ne puštaju ni na pijacu, što je valjda dokaz da je Vašington odlučio da brani hrišćane po svetu.

Možda će u Sarajevu da se podignu mase i danskuju – dan i noć, godinu dana. Ili će Slovenci, kojima je država napravljena u podržanom antidržavnom nasilju, da jodluju do zore – da se Melanija baci na muža a za danske prijatelje. A on će, širi se karikatura na socijalnim mrežama, dati ponudu „koja ne može da se odbije“: Melania, si želiš Slovenijo?

Smešno! Smešno, reći će svako.

Jedino što Danska može da očekuje „dobro“ je odbijanje Rusa i Kineza u Savetu bezbednosti UN da se to može tako grubo otimati. Ali Danska i njeni saveznici su od Povelje UN napravili izbušenu krpu koja više nikome ne može poslužiti ni za šta. Pa kad se na nju pozivaju oni izgledaju kao Kju Kuks Klan koji se naglas seti prava crnaca pošto je uleteo u četvrat gde se talasa crno more onih koji pod jakim nabojem uzvikuju Black Lives Matter.

A naši, Srbi, politička elita, to se valjda tako kaže, mogli bi da se uzmu u pamet – da neće postojiti, nikad, „američka podrška“ za Beograd ili Banjaluku a zato što oni planiraju nešto za Srbe što dosad nisu radili. Vikinzi su im, ipak, malo bliži, zar ne! Napravili su Hogara Strašnog, a ne možete ni zamisliti da bi mogli poroditi (sem može biti na socijalnim mrežama oko Čikaga) nekakvog Miloša Kobilića.

Šta su nam radili znate. Šta će nam raditi ne sumnjajte.

P.S.

Za razumevanje Trampovih odluka danas se već mora uzimati i novi element – jevrejski glas. O tome se mnogo i sve više govori u Americi a mi ćemo uzeti Pola Krejga Robertsa, čoveka iz američke administracije (bio pomoćnik sekretara trezora SAD za ekonomsku politiku pod predsednikom Ronaldom Reganom), profesora i medijskog radnika, koji se oglasi povodom istupa Kejti Miler, supruge Trampovog bliskog saradnika: „Stiven Miler,  jevrejski zamenik šefa kabineta predsednika Trampa i arhitekta Trampove agende, glas je administracije u američkoj spoljnoj politici.

“Jevrejski glas koji govori u ime Amerike objavio je da je 'formalni stav' vlade Sjedinjenih Država da Grenland pripada SAD i da nijedna zemlja ne može sprečiti Vašington da anektira dansku teritoriju. Milerova jevrejska supruga objavila je na internetu mapu Grenlanda umotanu u američku zastavu. Tramp se složio rekavši da je Vašingtonu 'apsolutno potreban' Grenland. Upitan da potvrdi namere Vašingtona, Miler je rekao da je formalni stav od početka Trampove administracije  da 'očigledno Grenland treba da bude deo Sjedinjenih Država'... Miler je doveo u pitanje danske pretenzije na Grenland i rekao da 'niko neće da se bori sa američkom vojskom oko budućnosti Grenlanda'. Drugim rečima, baš kao što Izrael može da anektira Palestinu, Vašington može da anektira Grenland, Venecuelu, Meksiko, Kubu, Iran i bilo koju drugu zemlju koju želi.“

Ostaje nam da se nadamo da Aleksandar Dugin nije u pravu: “2026. je najverovatnije godina Trećeg svetskog rata. Verovatnije nego ikad. Počinje užasno i ružno. Ono što će uslediti biće mnogo gore.” Jer, „sada je Kina izazvana. Rusija je uvučena u ukrajinski rat. Ali ako Kina dozvoli da Venecuela i Iran padnu, sama Kina će biti sledeća. I niko neće doći da pomogne.”

Izvor: Fakti.org