Grenlanđani ne žele da budu deo SAD. Čak im ni status savezne države ne odgovara, a da ne govorimo o statusu neinkorporirane teritorije poput Portorika. Ne u poslednjem redu zato što SAD nisu u stanju da Grenlandu obezbede isti socijalni paket kao Danska.
Potpuna zavisnost od SAD, čak i u slučaju otcepljenja od Danske, Grenlandu teško da preti. Jer u blizini je Kanada, sa kojom ostrvo ima stabilne ekonomske veze.
Danska jeste dala Grenlandu autonomni status, ali se pobrinula da sprovođenje referenduma bude što složeniji i vremenski zahtevniji proces. Metropola je metropola.
Tramp nema zakonodavnu podršku po pitanju prijema Grenlanda u sastav SAD, ni putem kupovine, ni putem referenduma. Republikanci ne žele da vide Grenland u sastavu SAD barem zato što, ako joj se već daje neki status, onda to može biti samo status savezne države. A to automatski znači pojavu još jedne demokratske savezne države. Birači na Grenlandu su, naime, znatno „levlji“ od prosečnog Amerikanca. Da, to ne bi donelo mnogo elektorskih glasova potencijalnom kandidatu demokrata, ali ponekad i par glasova nije naodmet. Pored toga, Grenland kao savezna država mogla bi da da još dva senatora demokratama, što bi na neko vreme promenilo odnos snaga.
Šta onda Trampu preostaje da radi?
Kao što je rečeno na početku: jedina mogućnost da brzo (a brzina je u uslovima približavanja međuizbora za Trampa veoma važan faktor) preuzme Grenland kao teritoriju SAD jeste da ga zauzme. Tim pre što američke vojne snage tamo već postoje.
Naravno, može se zamisliti da Tramp „kupi“ nekoliko hiljada Grenlanđana ili da naseli ostrvo trampistima, kako bi oni potom glasali za priključenje SAD. Ali to je opet veoma dug proces, koji traje godinama. A za to vreme Evropljani mogu da se organizuju. Recimo, da ograniče Amerikancima mogućnost posećivanja ostrva. I šta onda? Tačno — ostaje samo iskrcavanje američkih „grizlija“, koji bi mogli da se bore protiv belih grenlandskih medveda.
Šta se može očekivati.
Nisam verovao, i još uvek ne verujem, da Tramp zaista ima mogućnost da Grenland pretvori u teritoriju SAD.
Ali on će pokušavati da dobije prošireni pristup ostrvu, a to već otvara mogućnosti za Dansku. Tramp voli sporazume sa zvučnim i lepim nazivima. Konkretno, Danska može da doprinese ublažavanju ekoloških regulativa (koje ometaju geološka istraživanja i eksploataciju resursa na ostrvu) ili da proširi mogućnosti vojnog prisustva SAD na Grenlandu.
Druga opcija je da se sačeka naredni referendum. I ako Grenlanđani ipak izađu ispod vlasti Danske, tada će Vašingtonu biti mnogo lakše da sa njima razgovara.
A ako nijedna od ove dve opcije ne izgleda realno, onda ostaje samo primena sile. I neko će s pravom primetiti: Tramp je već pokazao spremnost da upotrebi stvarnu silu. Ali jedno je primeniti je protiv Venecuele i konkretno protiv Madura, koga u SAD značajan deo stanovništva smatra neprijateljem. Sasvim je drugo primeniti je protiv saveznika u okviru NATO-a. Tu postoje i ozbiljni rejtingaški i geopolitički gubici. Da li je Tramp spreman na to i da li je u stanju da savlada otpor spoljnopolitičkog establišmenta — za sada ostaje otvoreno pitanje.
TG-kanal Zapiski amerikanista | Roman Romanov
