Razgovori o zahtevima administracije predsednika SAD Donalda Trampa da Sjedinjene Države preuzmu kontrolu nad Grenlandom okončani su u Vašingtonu posle gotovo sat vremena, a danska ambasada je najavila da će ubrzo obavestiti novinare o rezultatima sastanka.
Sastanak su u Beloj kući vodili potpredsednik SAD DŽej Di Vens i državni sekretar Marko Rubio, koji su ugostili ministre spoljnih poslova Danske i Grenlanda. Prema ocenama posmatrača, razgovori su bili pažljivo praćeni zbog bojazni da bi mogli da posluže kao pritisak na Kopenhagen da ustupi poluautonomnu arktičku teritoriju pod ekonomskim i vojnim pritiskom SAD.
Neposredno uoči razgovora, Donald Tramp je ponovio da bi bilo „neprihvatljivo” da Grenland - teritorija u sastavu članice NATO Danske - bude „u rukama bilo koje druge zemlje osim Sjedinjenih Država”. Na društvenim mrežama naveo je da je Grenland „od vitalnog značaja za nacionalnu bezbednost SAD” i da bi NATO „trebalo da predvodi proces” njegovog stavljanja pod američku kontrolu, tvrdeći da bi alijansa tako postala „daleko snažnija i efikasnija”. Kao jedan od razloga naveo je i značaj ostrva za planirani protivraketni sistem „Zlatna kupola”.
Prema procenama stručnjaka koje prenose američki mediji, eventualno preuzimanje Grenlanda moglo bi SAD da košta i do 700 milijardi dolara, dok evropski zvaničnici umanjuju verovatnoću direktne američke vojne akcije radi kontrole ostrva.
Tokom razgovora u Vašingtonu, danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen izjavio je da će Danska uspostaviti „trajnije i veće” vojno prisustvo na Grenlandu i ocenio da je mogućnost američkog napada „visoko hipotetička”. Istovremeno, Bela kuća je nastavila medijsku ofanzivu na društvenim mrežama, objavljujući ilustracije sa saonicama koje idu ka SAD ili Rusiji i Kini, uz pitanje: „Kuda, čoveče sa Grenlanda?”
Ideju o preuzimanju Grenlanda Tramp je prvi put izneo 2019. godine, tokom svog prvog mandata, ali je retorika značajno pojačana nakon povratka u Belu kuću, uz poruku da će SAD ostrvo „uzeti na ovaj ili onaj način”. Takve izjave uznemirile su i Evropsku uniju i NATO, jer predsednik SAD nije isključio ni upotrebu vojne sile za preuzimanje strateški važnog, mineralima bogatog ostrva.
Ministri spoljnih poslova Danske i Grenlanda, Lars Leke Rasmusen i Vivijan Mocfelt, istakli su da Grenland „nije na prodaju” i da Vašington vrši „neprihvatljiv pritisak” na dugogodišnjeg saveznika. Podsetili su i na bilateralni sporazum iz 1951. godine koji SAD već omogućava značajno proširenje vojnog prisustva na ostrvu.
Podršku Danskoj pružili su brojni lideri EU. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da Grenland „pripada svom narodu” i da Unija poštuje pravo na samoopredeljenje. Francuski predsednik Emanuel Makron poručio je da bi ugrožavanje suvereniteta jedne članice EU i saveznice imalo „nepredvidive posledice” i da će Francuska delovati u punoj solidarnosti sa Danskom.
Premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen naglasio je da ostrvo neće biti u vlasništvu niti pod upravom Vašingtona, dodajući da Grenland bira Dansku, NATO i EU, uz „miran dijalog i saradnju” kao ključni cilj.
U međuvremenu, anketa Rojtersa i Ipsosa pokazala je da samo 17 odsto Amerikanaca podržava napore Donalda Trampa da preuzme Grenland, dok se velika većina i demokrata i republikanaca protivi upotrebi vojne sile za aneksiju ostrva.
Politika
