„Za vikend i početkom naredne sedmice, dakle u subotu, nedelju i ponedeljak, u košavskom području (Podunavlje i južni Banat) biće jak jugoistočni vetar, koji bi doneo subjektivni osećaj još niže temperature. Nakon toga košava bi oslabila, ali bi ponovo imali košavu sledećeg vikenda. Od 17. do 22. januara došlo bi do pada temperature tako da bi u većini mesta maksimalna temperatura bila između -2 i 2 stepena Cejzijusova. Nakon toga, sledi mali porast 23. januara, ali generalno bi se do kraja januara zadržalo prosečno hladno vreme. Ne bi bilo nešto ekstremno niskih temperatura, ali bi one svakako bile primerene zimskom godišnjem dobu i maksimalna temperatura bila bi oko 0 stepeni“, tvrdi meteorolog Mihajlović za Danas.
On dodaje da za sada nema naznaka za obilnije padavine, ali ističe da i dalje ostaje upozorenje na poledicu, kao opasnu meteorološku pojavu, jer su minimalne jutarnje temperature i temperature u toku noći uglavnom negativne, te dolazi do takozvanog noćnog zaleđavanja.
„Što se tiče padavina, u poslednjoj nedelji januara bi generalno bilo uslova za slab sneg, ali za sada se ne očekuju neke intenzivne padavine koje bi donele visine snežnog pokrivača koje smo imali u ovom talasu početkom januara kada je, naročito, u Vojvodini bilo 35 centimetara, odnosno najviše u Sremskoj Mitrovici 38 centimetara snega. Na području Beograda, u centralnim delovima i na periferiji, bilo je od 20 do 30 centimetara snega. Dakle, padavine nisu izražene do kraja meseca, ali bi se svakako hladno vreme zadržalo i to bi bilo čak i ispod onih prosečnih vrednosti, s obzirom da bi imali jutarnje mrazeve u pojedinim danima bi to bilo i umerenog mraza i do -10, ako posmatramo veći deo Srbije, a maksimalne neki stepen ispod 0, ( – 2) do 3, što bi i dalje bilo u domenu hladnog vremena”, navodi naš sagovornik.
Kako kaže, moramo da sačekamo da prođe ceo januar da bi ga analizirali, ali činjenica je da je poslednjih godina pojava snega naročito u predelu Beograda i Vojvodine bila retka i visine su bile sasvim niske.
„Ova godina je što se tiče niskih temperatura i pojave snega više nalik na neke ranije zime koje se pamte. Sa druge strane, svakako porast temperature je nešto što je evidentno, ali treba znati da to nije linearan proces tako da nije svake godine iz godine u godinu sve toplije, već kad posmatrate trend na period od nekoliko decenija, koliko se klimatološki prati, onda je taj rast temperature očigledan ali i u tom rastu postoje oscilacije. Činjenica je da smo poslednje dve godine imali toplo vreme, ali ove zime evo malo snega i hladnog vremena što je i klimatska karakteristika našeg područja“, objašnjava meteorolog.
Kakvo nas vreme čeka u februaru
Mihajlović napominje da se dugoročne, sezonske prognoze bave uglavnom srednjim vrednostima i njihovim odstupanjem od svakodnevnih prognoza, ali da su one kratkoročne uvek merodavnije.
“Ono što za sada možemo reći za februar jeste da bi imali temperaturu malo iznad proseka. Odstupanje srednje temperature bilo bi do +1 stepen, što svakako ne isključuje i neke periode sa hladnim vremenom, ali oni ne bi bili dugotrajni i intenzivni u ovom smislu kao što smo imali u prvoj polovini januara. Ne možemo isključiti ni pojavu kraćih ledenih talasa, ali kada gledamo ceo mesec, a naročito drugu polovinu, onda bi to ipak bilo nešto blaže vreme. Ne možemo reći toplije, jer je zimski mesec, ali blaže u odnosu na prosečane vrednosti. Padavine će biti malo iznad višegodišnjeg proseka, i to bi više padavina bilo u prvoj polovini meseca, kada bi imali češće padavine uz veću količinu i nešto niže temperature, ne isključujemo ni mogućnost pojave mešovitih padavina (snega i kiše), a kako mesec bude odmicao čeka nas nešto prijatnije vreme”, navodi meteorolog.
Prognozira da bi ukupna količina padavina u februaru bila između 40 i 70 mm, na planinama i do 80mm, uz 10 do 15 dana sa padavinama.
Led na rekama – koliko je problematičan
Na snazi su trenutno i hidrološka upozorenja RHMZ-a na led na rekama, ali Mihajlović ne očekuje da će biti problema. On podseća da se za poslednjih 15-ak godina dva puta Dunav u Beogradu ledio, u februaru 2012. i poslednji put u januaru 2017., kada smo imali pojavu leda na ovoj reci.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku ima pojave takozvanog ledohoda, odnosno leda u pokretu, na Dunavu kod Bogojeva do 5 odsto širine rečnog korita, a nešto više leda na Tisi kod Kneževca i Sente, s tim što je tamo osmotren ledostaj, led koji nije u pokretu.
„Razlika je u tome što su ledohod one sante koje plutaju rekom, a ledostaj je kada se zaledi priobalni deo reke i zauzme određenu površinu rečnog korita. U narednim danima se očekuje topljenje leda, s tim da bi od 19. do 27. januara došlo do pojave ledohoda, pre svega na Dunavu, 20 do 40 odsto širine rečnog korita, a što se tiče Tise i banatskih vodotokova to bi bilo do 70 odsto s tim da bi tu bio ledostaj, odnosno nepokretana ledena površina. Kako kolege hidrolozi prognoziraju, krajem januara i početkom februara došlo bi do postepenog smanjenja i narušavanja ledene strukture i topljenja leda, tako da neki duži period pod ledom za sada se ne očekuje u smislu potpunog zaleđivanja reke ili nekih problema u tom pravcu. Ovo bi maksimalno bilo na Tisi do 70 odsto, a što se tiče Dunava tokom naredne sedmice i početkom poslednje sedmice januara na Dunavu 20 do 40 odsto širine rečnog korita bi bilo pod ledom”, zaključuje Goran Mihajlović iz RHMZ-a.
Izvor:Nova
