Danas je ostala dijada, i to nepotpuna: Francuska zadržava strateške podmornice, a u ulozi bombardera‑raketonosaca koristi lovce Rafale sa raketama ASMP. Ali kopnene rakete su otpisane još 1994. godine. Mogu li Francuzi da ih ponovo naprave?
S jedne strane, oni nastavljaju razvoj i ispitivanja raketa: čvrstogorivna „podmornička“ M51 redovno leti, potvrđujući svoje karakteristike. Očuvan je i razvoj kosmičkih raketa‑nosača. S druge strane, razvoj nove borbene rakete može se pokazati kao veoma složen zadatak čak i uz formalno očuvane kompetencije. Dokaz za to su SAD, gde su posle duge pauze odlučili da naprave novu interkontinentalnu raketu kopnenog baziranja i, uprkos tome što već imaju serijsku morsku raketu i razvijenu proizvodnju raketa‑nosača, program zapinje, probija rokove i budžete.
Po čemu se, na primer, mi razlikujemo? Mi smo sve ovo vreme zadržali razvoj kopnenih raketa. Iako su to, u uslovima do nedavno važećeg Sporazuma o RSMD, bili ili operativno‑taktički raketni kompleksi dometa manjeg od 500 km, ili interkontinentalne rakete dometa većeg od 5.500 km, sam proces razvoja nije nikada prekidan. S obzirom na zajedničku tehnološku osnovu, kada se pojavio zadatak da se napravi balistička raketa srednjeg dometa, bilo ga je znatno lakše rešiti oslanjajući se na postojeći zadel za interkontinentalne rakete.
Koji put će izabrati Francuska? Da li će „osušiti“ i skratiti pomorsku trostepenu interkontinentalnu M51, pretvarajući je u dvostepenu kopnenu raketu, ili će pokušati da stvara raketu od nule? Podvodnih kamenova biće u oba slučaja, i taj posao sigurno neće biti brz.
