Ko je mogao da pomisli da će se tri decenije pošto je savetnik Bila Klintona za nacionalnu bezbednost Entoni Lejk prvi put definisao koncept „odmetnute države” biti primenjen i na Sjedinjene Američke Države. A ova američka etiketa napravljena je da označi neposlušne zemlje koje su kršile norme tadašnjeg posthladnoratovskog poretka poput Iraka, Irana, Libije i Severne Koreje.
Trampove pretnje da će ako treba i silom oteti Grenland od Danske, lojalnog partnera SAD, stručnjaci za međunarodnu politiku upoređuju sa ponašanjem kolonijalnih sila 19. veka. Mark Veler, direktor Programa međunarodnog prava pri institutu „Čatam haus”, upozorio je da Amerika ovim rizikuje poziciju države van zakona: „Odustajanjem od važećeg konsenzusa, SAD rizikuje da preuzme poziciju odmetnute države unutar međunarodnog sistema”, rekao je Veler za Rojters.
Neoimperijalistička želja američkog predsednika da osvoji samoupravno ostrvo najviše je pogodilo partnere SAD s druge strane Atlantika. Transatlantsko savezništvo se ubrzano kruni u delikatnom trenutku kada je većina zapadnoevropskih zemalja pomalo naivno smatrala da im najveća opasnost dolazi iz Kremlja. Ako američki predsednik ostvari pretnju da će upotrebiti silu kako bi osvojio Grenland ne samo da će razoriti najvažniji američki savez, već bi mogao da pokrene niz događaja koji bi mogli dovesti do globalne katastrofe – ili čak do Trećeg svetskog rata, upozorava magazin „Atlantik”.
Da li je došlo vreme da se Evropa napokon otarasi Trampa, postavlja provokativno pitanje briselski portal „Politiko”. U pokušaju da nađu „Ahilovu petu” američkom predsedniku i nekako sačuvaju Grenland od otimanja i time svoj „obraz”, pojedini evropski zvaničnici već razmišljaju: Ako se transatlantski savez već urušava, zašto da i mi ne zapretimo prekidom veza sa Amerikom koja se odnosi na vojnu saradnju.
Diplomate iz evropskih zemalja priznaju nezvanično, da su među članicama EU u toku razgovori o tome kako se suprotstaviti Trampu. Lakše opcije uključuju taktiku odlaganja, lobiranje među republikancima u Vašingtonu, slanje savezničkih trupa u posetu Grenlandu, pa čak i sprovođenje kampanje da se pridobije javnost u Americi.
Ali glavna među potencijalnim tačkama pritiska na Vašington je opsežna mreža vojnih lokacija širom Evrope koju SAD koriste, žargonom geopolitike, da projektuju američku moć daleko od kuće u Africi, a posebno na Bliskom istoku. Osim toga Evropljani bi mogli da Trampa udare po džepu. Pojedine države članice NATO-a bi mogle da prestanu da kupuju američko oružje. Evropa je 2024. godine odobrila moguće ugovore u vrednosti od 76 milijardi dolara za nabavku vojne opreme iz Amerike, što je više od polovine ukupnog iznosa SAD na globalnom nivou.
Mišljenja su podeljena, jedni misle da bi ovaj vid uzvratnog udarca eskalirao u potpuni raspad transatlantskih odnosa, dok drugi ističu da je savez sa Trampom isuviše toksičan i da Evropa mora da krene dalje. Pomalo „šifrovana” izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona mogla bi se protumačiti kao najava moguće odmazde prema SAD: „Ne potcenjujemo izjave o Grenlandu. Ako bi bio pogođen suverenitet evropske i savezničke države, posledice bi bile bez presedana. Francuska prati situaciju sa najvećom pažnjom i delovaće u punoj solidarnosti sa Danskom.”
Ali Evropljani još nisu mentalno spremni za ovakvu vrstu eskalacije u odnosima sa SAD. Unutar NATO-a, gde je svaka diskusija o mogućem „kažnjavanju” Amerikanaca uglavnom nedozvoljena, neki naglašavaju da bi prekid podrške američkim ispostavama, uključujući radikalne predloge za vraćanje kontrole nad bazama, bio opasan mač sa dve oštrice.
„Korišćenje američkih baza kao pregovaračkih žetona za sticanje prednosti je moguće, ali rezultiralo bi obostranom štetom. Evropa bi dodatno izgubila bezbednosne garancije, a SAD bi izgubile svoju najvredniju isturenu operativnu platformu”, upozorava jedan diplomata NATO-a.
Od 2024. godine SAD imaju 31 stalnu bazu i 19 drugih vojnih lokacija širom Evrope kao deo Evropske komande Sjedinjenih Država. To je uključivalo najmanje 67.500 aktivnih vojnika, prema najnovijim podacima Ministarstva odbrane SAD, a najveći deo onih je stacioniran u Nemačkoj, Italiji i Velikoj Britaniji.
Bivši komandant američkih trupa u Evropi general Ben Hodžis ističe da su te baze, a pogotovu „Ramštajn” u Nemačkoj, neophodne za spremnost i omogućavanje globalnog strateškog dometa Amerike. Eventualnim prisiljavanjem Amerikanaca da napuste te lokacije imalo bi „katastrofalan” efekat na američke operacije, smatra Hodžis.
Uprkos zabrinutostima zbog Trampovih planova u vezi sa Grenlandom pitanje je da li je to najveći bezbednosni prioritet za EU ili Veliku Britaniju. Mnogi brinu da je ovaj spor opasno odvraćanje pažnje od njihovog osnovnog zadatka – odbrane Ukrajine od Rusije. Evropske diplomate za briselski portal priznaju da je bez američkih bezbednosnih garancija nemoguće odvratiti Vladimira Putina od ponovnog napada na Ukrajinu. Zato je, po njihovom mišljenju, smirivanje Trampa prioritet, čak i ako savez Evrope i SAD neće potrajati večno.
Izvor: Politika
