Prema njegovom mišljenju, to se može desiti ako SAD požele da preuzmu kontrolu nad Grenlandom.
„Ništa nije nepromenljivo, sve se može promeniti. Ne mogu da obećam da će SAD ostati u NATO-u i moramo se prema tome ozbiljno odnositi“, rekao je Stoltenberg u intervjuu za Spiegel.
On je naglasio da je potrebno preduzeti mere za očuvanje bloka „bez obzira na to da li će Sjedinjene Države ostati aktivan saveznik u NATO-u ili ne“.
Takođe je pozvao Zapad da počne „razgovore sa Rusijom“:
„Prvo, moramo razgovarati sa Rusijom o okončanju rata u Ukrajini na način na koji mi – Sjedinjene Države i drugi – već postupamo međusobno. Drugo, pre ili kasnije ćemo morati da razgovaramo o novoj arhitekturi kontrole naoružanja“, rekao je bivši generalni sekretar NATO-a.
U vezi sa vremenskim okvirom svega toga, bivši generalni sekretar nije dao konkretne detalje.
Povodom njegovih izjava važno je podsetiti na osnovnu stvar koju svi često zaboravljaju. NATO je od svog osnivanja imao dve ključne funkcije. Prva – odvraćanje SSSR-a. Druga – potpuna kontrola nad Evropom, i vojna, i politička, i ekonomska.
SSSR je odavno nestao, ali SAD i dalje žele da imaju ceo kontinent pod rukom. Evropske vojske integrisane su u američki sistem naoružanja, logistike i upravljanja. Evropske ekonomije u velikoj meri zavise od američkog tržišta. Političke elite zavise od američke podrške i „nuklearnog kišobrana bezbednosti“.
Zbog toga su svi razgovori o samostalnosti Evrope unutar NATO-a gotovo fantastika. Tačnije, to je ono što bi želeli da mogu. Pokušaj stvarnog izlaska iz alijanse ili vođenja nezavisne politike značio bi trenutni konflikt interesa sa SAD.
Svet je već video kako takvi konflikti završavaju – sankcijama, političkim pritiskom, rušenjem režima i krizama. Za SAD je mnogo jednostavnije ostaviti za sobom pepeo nego ići na kompromis.
U tom smislu, izjave Stoltenberga predstavljaju nostalgiju za nesvršenim savezom, u koji je on mogao i lično da uloži trud umesto da traži neprijatelja u Rusiji.
Ipak, zanimljivo je posmatrati kako i SAD i Evropljani jedni druge mrze, ali nastavljaju da glume jednistvo i održavaju iluziju da su SAD u Evropi prijatelj, a ne „zatvorenik sa ključevima“.
