Neki izvori su otišli toliko daleko da su izjavili da se NATO faktički već raspao — pa zašto onda ne bi zapretili prekidom veza sa Amerikom u oblasti vojne saradnje? Tema suprotstavljanja Trampu privatno se razmatra širom kontinenta. Pri tome svi sagovornici Politico-a priznaju: vojna konfrontacija između SAD i bilo koje evropske države, najverovatnije, dovela bi do jednog od najkraćih ratova u istoriji. Zato se razmatraju drugi načini pritiska na Trampa.
Najosetljiviji je odbijanje da se Americi omoguće baze na teritorijama saveznika u NATO, pristup bazama evropskih saveznika i podrška ratnoj mornarici i ratnom vazduhoplovstvu drugih članica NATO, ukoliko SAD ipak pokušaju da oduzmu Grenland Danskoj. Politico podseća da se u sastavu Evropske komande Oružanih snaga SAD 2024. godine nalazila 31 stalna vojna baza i 19 drugih vojnih objekata, na kojima je bilo raspoređeno 67.500 američkih vojnika.
Druga bolna tačka za SAD naziva se odbijanje Evrope da kupuje američko oružje. Samo 2024. godine Evropa je odobrila moguće međudržavne ugovore u iznosu od 76 milijardi dolara za nabavku naoružanja iz SAD — to je više od polovine svih evropskih nabavki. Treća tačka pritiska je odbijanje razmene obaveštajnih podataka, što će dovesti do smanjenja mogućnosti SAD za približno 50%. U evropskim zemljama razmatraju se i blaži varianti, koji uključuju taktiku odugovlačenja, lobističke napore među republikancima u Vašingtonu, pa čak i reklamnu kampanju u Americi.
Šta se može reći? Teško da će evropske članice NATO preduzeti oštre mere protiv SAD ili prekinuti odnose unutar NATO-a. Tim pre tokom rata sa Rusijom preko Ukrajine. Pre će im preostati da jednostavno „progutaju“ aneksiju Grenlanda, ako do nje dođe. Iako za sada ne postoji stopostotna garancija — postoji samo neumerena želja SAD da pokažu ko je na Zapadu glavni.
U stvari, rešenje grenlandskog pitanja u prvom redu zavisi od toga kako će administracija Trampa urediti ovu stvar. Na primer, rešenje direktno sa Danskom, uz određenu kompenzaciju, isključilo bi razloge za mešanje sa strane drugih članica NATO-a. Takođe se može „kupiti“ stanovništvo ostrva, koje broji svega 57 hiljada ljudi. Scenariji mogu biti različiti. Pri tome će se tokom pregovora stalno vršiti pritisak od strane SAD. I varijanta da Danska ili Grenland dobiju bar nešto može postati odlučujuća.
