Rulja je u Mineapolisu zamalo rastrgla na komade DŽejka Langa, aktivistu MAGA i poznatog Trampovog pristalicu koji je odležao četiri godine zatvora zbog podrške 47. predsedniku SAD. Pre napada na Langa, rulja je pokušala da zastraši organe reda
Nesrećna samohrana majka, Rene Gud, koju je pre deset dana ubio službenik Službe za imigraciju i carinu, bila je aktivistkinja dva odbora posvećena ometanju sprovođenja federalnog zakona. Samoj Gud, ispranog mozga borbom „svega dobrog protiv svega lošeg“, nakon dva heteroseksualna braka, namenili su ženu za „porodičnu partnerku“
Sa njom se sve idealno namestilo. Postala je ikona borbe (ili rata) sa Trampom. Sve rubrike „progresa“ su popunjene: samohrana majka, žrtva „toksične muškosti“ i tako dalje
Tramp još nije upotrebio frazu „građanski rat“. Ali već govori da je trenutno stanje stvari perverzno. Ne, ne u smislu da jadna Rene živi sa nekom levičarkom, već u smislu da uništavanje temelja američkog načina života, američkih tradicija i vrednosti ne može a da ne dovede do katastrofe
Trampov cilj nije da spase Ameriku, već bar da je unormali, vraćajući joj nekadašnji ideološki sjaj i ekonomsku moć
MINISTARSTVO pravde SAD pokrenulo je istragu protiv guvernera Minesote Tima Volca i DŽejkoba Freja, gradonačelnika Mineapolisa njenoj najvećeg grada.
Obojica su marionete duboke države, očigledni saradnici korumpiranih zvaničnika i uništitelji Amerike.
U toj državi američkog Srednjeg zapada, građanski rat besni nedeljama. I već ima žrtava.
Rulja je zamalo rastrgla na komade DŽejka Langa, aktivistu MAGA i poznatog Trampovog pristalicu koji je odležao četiri godine zatvora zbog podrške 47. predsedniku SAD.
Pre napada na Langa, rulja je pokušala da zastraši organe reda. Jedna sudska presuda eksplicitno zabranjuje imigracionim agentima da koriste silu „protiv mirnih demonstranata“. Ali, ta presuda ne sprečava napade na organe reda, pod izgovorom „zaštite nesrećnih“ imigranata bez dokumenata.
Mineapolis, samoproglašeni grad-utočište za nelagalne imigrante, nije stran političkim stratezima koji manipulišu raspoloženjem gomile, posebno onih koji rade za nezakonito stečenu dobit.
DŽordž Flojd, koji je pre šest godina od nasilnika i razbojnika postao simbol pokreta Black Lives Matter i, kao „žrtva policijskog rasizma“, postao bauk za pogrome, nerede i lokalne ustanke, takođe je bio iz Mineapolisa.
Nasilni nemiri širom gotovo cele Amerike tada su pružili priliku (ne računajući prevaru na izborima) Bajdenu i njegovoj kliki da dođu na vlast.
Nakon što je pretrpela poraz od Trampa pre godinu i po dana, ta grupa, ta politička elita koja je vidljivi deo duboke države, planira osvetu.
Prva faza su kongresni međuizbori ove jeseni.
Minesota je država beskrajno profircana korupcijom. Budžetske pronevere prožimaju lokalnu elitu od vrha do dna.
Prema najkonzervativnijim procenama, čak i onima koje je objavio NJujork tajms, milijarde dolara federalnih grantova su ukradene i prisvojene.
Nesrećna samohrana majka, Rene Gud, koju je pre deset dana ubio službenik Službe za imigraciju i carinu, a koja je, kako se ispostavilo, bila aktivistkinja dva odbora posvećena ometanju sprovođenja federalnog zakona, nikoga nije zanimala.
Samoj Gud, ispranog mozga borbom „svega dobrog protiv svega lošeg“, nakon dva heteroseksualna braka, namenili su ženu za „porodičnu partnerku“ – i sve se idealno namestilo.
Gud je postala ikona borbe (ili rata) sa Trampom. Sve rubrike „progresa“ su popunjene: samohrana majka, žrtva „toksične muškosti“ i tako dalje.
Donald Tramp, čiji se patriotizam — i istinska posvećenost zaštiti nacionalnih interesa — ne mogu dovesti u pitanje, za događaje u Mineapolisu je rekao da su „dostigli tačku ključanja“. Dodao je da će haos - ako se sve nastavi - zahvatiti ne samo taj grad već i celu Minesotu.
Tramp još nije upotrebio frazu „građanski rat“. Ali već govori da je trenutno stanje stvari perverzno. Ne, ne u smislu da jadna Rene živi sa nekom levičarkom, već u smislu da uništavanje temelja američkog načina života, američkih tradicija i vrednosti ne može a da ne dovede do katastrofe.
Trampov cilj nije da spase Ameriku, već bar da je unormali, vraćajući joj nekadašnji ideološki sjaj i ekonomsku moć.
Za sada, otpor njegovim postupcima (pa čak i rečima) ne govori o „pluralizmu i slobodi“, već o činjenici da su se Sjedinjene Države, na 250. godišnjicu postojanja približile kolapsu svoje državnosti.
Teško je reći da li će Amerikanci uspeti da se odmaknu od ponora u koji ih vuku oni koji čine duboku državu i rade za nju.
Sve će zavisiti ne od snage „sistema kontrola i ravnoteže“, ne od „sloboda i prava“, već od toga da li će se instinkt za samoodržanje aktivirati u samim Amerikancima.
Izvor: Fakti
