Prema rečima sagovornika Nove, potencijalni obuhvat lustracije ne bi se odnosio isključivo na članove Srpske napredne stranke, već na sve nosioce javnih funkcija koji su učestvovali u sistemskoj korupciji, zloupotrebi državne moći i urušavanju institucija. Među njima bi mogli da se nađu najviši državni funkcioneri, ali i pojedinci iz pravosuđa, policije, medija i javnih preduzeća. Tačnije, svi oni koji su, bez obzira na stranačku pripadnost, pogazili etičke, moralne i zakonske norme.
Studenti Univerziteta u Novom Sadu su u subotu održali protest pod imenom „Šta znači pobeda?“. Kao osnovne ideje studentskog izbornog programa navedeno je donošenje Zakona o lustraciji i Zakona o poreklu imovine.
Odmah se oglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i rekao da je Zakon o lustraciji nedemokratski.
“To je zakon koji su oni donosili još 2001. godine i pokušavali da sprovedu i sklone svakog političkog protivnika kojeg nisu uhapsili i sproveli u Hag. Umesto da predlažu izgradnju države i novih institucija, poboljšanje zdravstva, obrazovanja… Od svega što su mogli da predlože, oni su predložili nedemokratsku borbu i progon političkih protivnika i zabranjivanje, i to uglavnom onih koje ne mogu da pobede i koji su od njih bolji. To je za mene razočaravajuće”, naveo je on u uključenju u program televizije Informer.
Sada se postavlja pitanje – šta se danas podrazumeva pod lustracijom, ko bi u tom procesu potencijalno odgovarao i da li se ona uopšte može svesti na politički progon, kako to tvrdi predsednik?
Šta je lustracija?
Lustracija je pravno-politički mehanizam kojim se utvrđuje odgovornost nosilaca javnih funkcija za teška kršenja zakona, ljudskih prava i zloupotrebu državne moći u prethodnim periodima. NJena svrha je sprečavanje da osobe, koje su učestvovale u represiji, sistemskoj korupciji ili urušavanju institucija, nastave da obavljaju najviše državne i javne funkcije.
Za razliku od krivične odgovornosti, koja se utvrđuje pred sudovima, lustracija se odnosi na političku i moralnu odgovornost. Ona podrazumeva vremenski ograničenu zabranu obavljanja određenih funkcija, uz jasno definisane kriterijume, pravo na odbranu i sudsku kontrolu.
Takođe, lustracija se sve češće dovodi u vezu sa pitanjem porekla imovine, odgovornošću za sistemsku korupciju i političku kontrolu nad institucijama.
Ko bi mogao da se nađe na udaru?
Jedno od ključnih pitanja kada je reč o lustraciji jeste upravo ko bi se našao na njenom udaru? Tu dilemu su dodatno “podgrejali” studenti Fakulteta političkih nauka objavom na društvenoj mreži X, gde su podelili sliku generisanu pomoću veštačke inteligencije, na kojoj su prikazani funkcioneri koji bi podlegli Zakonu o lustraciji.
Na fotografiji su, između ostalih, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednica parlamenta Ana Brnabić, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar finansija Siniša Mali, ministar kulture Nikola Selaković, nekadašnja ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović…
“Oni su se sami prijavili, ostale ćemo mi”, napisali su studenti u objavi.
Oni su se sami prijavili, ostale ćemo mi!⛽ pic.twitter.com/SdpE0H5woK
— Blokada FPN (@blokada_fpn) January 18, 2026
Ne treba zaboraviti ni da su u poslednjih nekoliko meseci pojedini tužioci i sudije bili smenjeni ili premešteni pod sumnjivim okolnostima, što dodatno osvetljava potrebu za lustracijom svih onih koji su učestvovali u političkim pritiscima na pravosuđe ili su svojim postupanjem doprineli urušavanju njegove nezavisnosti. Da će se taj pritisak na pravosuđe nastaviti, govori i to što Skupština Srbije ove nedelje odlučuje o predlozima zakona koje je podneo poslanik SNS Uglješa Mrdić, a kojima se faktički ukida nezavisnost ove grane vlasti.
“Stati na put svakom ko je uskratio ljudska prava”
Govoreći o predlogu studenata, advokat Božo Prelević za Novu kaže da bi Zakon o lustraciji trebalo da bude osnov potpune promene pristupa čelnim mestima državnih institucija i da se tim zakonom suštinski onemogućava da ljudi koji su pogazili sva etička, moralna i zakonska pravila za vreme prethodne vlasti, ne mogu više biti na čelnim pozicijama u državi.
“To je poenta Zakona o lustraciji. To je pružanje šanse jednoj novoj državi da izađe iz zagrljaja političko-finansijsko-mafijaškog kriminala. Ako je neko vršio krivična dela, za to postoji sud, tužilac, odgovornost pred sudom. Ako je neko svojim delovanjem uništio neku profesiju ili uskratio garantovana ljudska prava, koja poznaju naši zakoni i naš Ustav, njima bi trebalo biti uskraćeno da nastave to da rade. Eto, to je lustraciona mera koja nije izum Srbije. Primenjena je i u Sloveniji, Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj i imala je ogromne efekte”, kaže Prelević.
Kada govori o primerima, Prelević ističe da ih ima u parlamentu, Poreskoj upravi, MUP-u, diplomatiji…
“Recimo, imate ministra informisanja Borisa Bratinu. To je čovek skandal. Tu je i niz ljudi koji su se ređali na čelu republičkog parlamenta, a koji nisu poštovali Poslovnik o radu Skupštine. Imate ljude iz poreske uprave ili u Upravi za sprečavanje pranja novca, gde vidite da je neko zaradio milijarde, ali ne vidite to po poreskom tretmanu. Takođe, značajan broj tužilaca koji se užasno ogrešio o svoju profesiju, jedan broj sudija. Kod Generalštaba se vidi da neki ljudi štite struku i profesiju, a da neki to prodaju”, priča Prelević i dodaje:
“Takvih ljudi ima i u vojsci, koji ne sprovode Zakon odbrane, nego promovišu političke stranke, što je zabranjeno. Zatim, Marko Kričak, koji je preskočio sve korake da bi došao na čelo UKP-a. Vidi se zašto je on tu doveden. Sve su to ljudi, koji nisu učinili krivično delo, ali su onemogućili ostvarivanje osnovnih prava i sloboda iz našeg Ustava.”
Prelević posebno pominje medije, ali i Telekoma Vladimira Lučića.
“Dakle, neko ko je pogazio sve norme slobode informisanja, ne može da vam bude direktor RTS-a. Ako je služba bezbednosti, preko svojih urednika, prvo postavljala urednike, blatila ljude, kreirala političku scenu, diskreditovala sve one koji bi svojim poštenjem, znanjem mogli da pomognu toj državi, takvi ljudi iz službe državne bezbednosti i takvi urednici ne bi mogli da rade u državnim medijima koje plaćaju svi građani”, smatra naš sagovornik i naglašava:
“Evo recimo Telekom. Ja ne znam da li taj čovek koji je na čelu Telekoma razume kakvo je on zlo napravio i kakvo zlo ima nameru da pravi i dalje. Šta on omogućava svojim zlom? Šta je funkcija Telekoma koji je i moj, isto koliko i njegov?”
Govoreći o Vučićevoj reakciji na sam pomen lustracije i provere imovine, Prelević kaže da je predsednik opet pokušao sve da spinuje i zastraši svih 700.000 članova Srpske napredne stranke da će i oni odgovarati.
“Dakle, da potpuno pojasnimo, lustracija ne kaže ‘svi članovi SNS-a će da odgovaraju’, nego samo oni članovi SNS-a koji su pogazili sve norme, etičke, zakonske, moralne u svom delovanju. S druge strane, pod lustracijom bi trebalo da se nađu i svi oni koji nisu članovi ni jedne stranke, koji su isto to uradili”, zaključuje Prelević.
Nova.rs
