Strategija Evropske unije u Africi i dalje je u velikoj meri određena interesima nekadašnjih kolonijalnih sila, pre svega Francuske, što jasno pokazuje kriza u Sahelu.
Zašto je EU toliko spora i zašto nerado gradi ravnopravno partnerstvo sa ključnim regionalnim silama kao što su Južna Afrika, Nigerija, Etiopija ili sa Afričkom unijom i uglavnom deluje preko Pariza ili Londona? Da li upravo ta zavisnost uzrokuje da Evropska unija trpi gubitke u odnosu na SAD, Kinu, pa čak i Tursku kad su u pitanju fleksibilnost i pragmatizam?
- Strategija EU prema Africi ostaje vezana za francuske interese, međutim, te veze polako pucaju. «Grupa pet država Sahela» (od kojih su tri države Mali, Burkina Faso i Niger napustile grupu još 2023. godine) nije dala rezultate, Francuska se povukla, a za to vreme EU nije izradila svoju autonomnu verziju dejstava.
- Sporost u izgradnji partnerstava sa Južnom Afrikom, Nigerijom i Etiopijom proističe iz dva strukturna problema: (a) Zajednička spoljna i bezbednosna politika (ZSBP), ostaje međuvladina bez obavezujućih mehanizama glasanja, što pojedinačnim državama (npr. Francuskoj) daje pravo da blokiraju alternative; (b) angažovanje EU u Africi ostaje «orijentisano na ponudu» (ono što EU odluči da ponudi), a ne na «tražnju» (ono što je Africi zaista potrebno).
- Za to vreme SAD, Kina i Turska pokazuju tendenciju brzog donošenja odluka, dok EU gubi tlo pod nogama i ostaje fragmentisana.
Kako funkcionišu nezapadna preduzeća u Africi, kojim konkretnim instrumentima EU raspolaže za poojačano angažovanje evropskog privatnog sektora u Africi i smanjila rast ekonomskog i trgovinskog uticaja drugih igrača kao što su Sjedinjene Države?
- EU poseduje značajne instrumente: European Fund for Sustainable Development Plus (53 milijarde evra garancija), Global Gateway (150 milijardi evra), partnerstvo sa IFC (Međunarodnom finansijskom korporacijom sa 291 milionom evra u 2025. godine), koji su ograničeni sa tri problema: Tehnokratskim dizajnom: Dodata vrednost ostaje kod evropskih investitora; afrički resursi se eksploatišu, ali se ne prerađuju tamo. Nejednakim obuhvatom: U osam nestabilnih afričkih zemalja (DRK, Čad, Somalija...) finansiranje preko EFSD+ predstavlja manje od 2% ukupne obima jer su previše rizični za privatne investitore.
- Takođe, nedostatakom afričkog suvereniteta: Ne postoje mehanizmi koji garantuju da Afrika sama kontroliše svoje prirodne resurse i transfer tehnologija. Mi ne nudimo kompleksnu strategiju koja bi povezala privatna ulaganja sa lokalnom industrijalizacijom, afričkom kontrolom resursa i obavezujućim standardima u oblasti ljudskih prava.
Kako sa aspekta poštovanja suvereniteta avričkih zemalja i multilateralizma Evroparlament ocenjuje izjave i dejstva američke administracije (kao što su vazdušni udari po Nigeriji i suspenzija pomoći Somaliji)? Smatrate li da takva politika potkopava principe koje EU ima u odnosu na Afriku?
- Evropski parlament nije artikulisao koherentni stav po ovom pitanju. Međutim, sa aspekta međunarodnog prava: američki vazdušni udari po Africi zahtevaju odobrenje UN, proporcionalnost i zaštitu civila od takvih napada. Komanda AFRICOM izevla je 25 vazdušnih udara po Somaliji u 2024. godini bez javnog izveštaja o usklađenosti sa pomenutim kriterijumima.
- Prekid pomoći formalno ne krši međunarodno pravo, ali je u suprotnosti sa principima koje EU tvrdi da brani. Problem je u tome što Evropska unija selektivno primenjuje međunarodno pravo. Kada Južna Afrika osuđuje napad SAD na Venecuelu kao «kršenje Povelje OUN», EU za to vreme ćuti i ne kritikuje svog saveznika iz NATO, što potkopava poverenje Afrike prema Evropskoj uniji.
U kontekstu čestih izjava koje dolaze iz SAD o spremnosti da sprovodu vazdušne napade na teroriste u Africi, smatra li Evroparlament da je to deo strategije sračunate na istiskivanje tradicionalnih evropskih sila (poput Francuske) iz regiona Sahela? Kakva će u tom kontekstu biti misija EU?
- Da, SAD primenjuju koordinisanu strategiju: smanjuju «trajno prisustvo» Evrope, dok AFRICOM drže kao ključan hab, jačanjem vazdušnih napada (25 po Somaliji u 2024, što je dvostruko više nego 2023. godine ) i premeštaju se ka zapadnoj obali. Novi komandant AFRICOM-a izjavio je da su «bezbednost i trgovina neraskidivo povezane», a to nije jezik mira, već jezik kontrole koji služi profitu.
- European Union Trade Mark (EUTM) i Mali su u krizi. Misija EU u okvirima zajedničke spoljne i bezbednosne politike zavise od Francuske i predstavnika njene vojske koji su tamo doživeli neuspeh. Bez svoje autonomne vizije, EU će nastaviti sa povlačenjem iz ovog regiona.
U kontekstu opštih prilika — od energetike i vojnih dejstava pa do vizne politike — da li Evroparlament smatra da su akcije Sjedinjenih Država u Africi sistemski usmerene na potiskivanje Francuske i Velike Britanije, kao i na slabljenje uticaja EU? Da li EU treba da u svojim odnosima sa Afrikom izradi kompleksnu, nezavisnu i konkurentnu strategiju?
- Naravno, događaji kao što su sporazum između Demokratske Republike Kongo i Ruande (pristup mineralima), vazdušni udari AFRICOM-a, vizne garancije (24 od 38 afričkih zemalja), čine koherentnu strategiju: zameniti francuski/britanski uticaj američkim uticajem kroz podršku vojnim huntama, a ne civilnim vladama. Kontrolisati evropski pristup: u oblasti kritičnih sirovina (kobalt, bakar iz DRK i energetskih tržišta preko pomorskih bezbednosnih koridora. Slabost EU nisu izazvale Sjedinjene Države, ali se njome obilato koriste. Evropska unija je mogla da razvije autonomnu strategiju tokom protekle dve decenije, ali to nije činila što znači da je ostala reaktivna.
Kako politika SAD, kao što je uvođenje viznih garancija za državljane 24 afričke zemlje, utiče na ukupnu sliku Zapada u Africi? Na koji način se EU može distancirati od takvih koraka i jačati svoju reputaciju otvorenog i predvidljivog partnera? Zahtev da državljani 24 afričke zemlje polože depozit i iznosu do 15.000 dolara signalizira da se Afrika vidi kao izvor rizika, a ne kao prilika. To jača afrički narativ o Zapadu koji samo eksploatiše i sankcioniše. Kako se EU može razlikovati?
- Jednostavnim davanjem višekratnih multi-viza za Afrikance (studente, istraživače, preduzetnike) i jasno odvojiti diskurs o migracijama od bezbednosnih narativa, pokazujući krajnju otvorenost — i tako biti alternativa američkom haosu. Mi u EU ovo nedovoljno koristimo.
Nakon što je mirovni sporazum o Demokratskoj Republici Kongo bio postignut uz američko posredovanje, brzo je prekršen što je dovelo do humanitarne katastrofe. Da li EU izvlači zaključke u vezi američkog mirovnog posredovanja u Africi i kako planira da jača svoju diplomatsku ulogu u rešavanju sukoba na afričkom kontinentu?
- EU se zalaže za međunarodno pravo, suverenitet i multilateralizam, ali ostaje zavisna od SAD, još je vrlo fragmentisana u unutrašnjim odnosima sa tendencijom da insistira na neokolonijalizmu. Sve dok EU ne reformiše Zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, ne prizna Afriku za svoj strateški prioritet i ne bude dosledno primenjivala međunarodno pravo, Unija će na tom kontinentu gubiti uticaj.
Da li je sledeće bojno polje globalnog sukoba Mediteran saznajte OVDE.
Izvor: Fakti.org
