Piše: Miodrag Zarković
Ali kada se pojedinačno zagledam u dotične individue, verujte da osećam zadovoljstvo što takvi kakvi su služe imperiji (bez obzira na to da li su svesni svoje uloge ili nisu), a ne borbi protiv zapadnog zla.
Što se tiče Rusije, nema nikakvog ozbiljnijeg ni nagoveštaja, kamoli dokaza, da je Madura "pustila niz vodu". Odgovornost Moskve i, rekao bih, prvenstveno Putina, ogleda se u naglašenoj popustljivosti prema Trampu u ovih godinu dana, koliko ima da se Donald vratio u Belu kuću. Da, Tramp jeste manja štetočina od Bajdena, Kamale i Hilari, ali to je vrlo niska lestvica jer je tu reč o spodobama koje su odavno izgubile svaki dodir sa stvarnošću. Tramp je, nasuprot tome, neočekivano efikasan u mnogo čemu što radi, pa tako i u zaštiti interesa imperije kojom nominalno upravlja. Stoga je bilo razumljivo što je Kremlj u prvi mah raširenih ruku dočekao povratak Trampa na vlast, ali je već posle par meseci morali da dođe do prilagođavanja kursa, odnosno izvesnog zaoštravanja u odnosu prema Trampovom kabinetu.
Miodrag Zarković (Foto: HelmKast)
Jer, Tramp ni sa kim nije pregovarao o Venecueli. Barem ne javno i ne sa Rusijom. (I dalje mislim da je njegov sastanak sa Sijem od pre nekoliko meseci bio daleko sadržajniji i zlokobniji nego što je to predsatvljeno javnosti, ali nemam za to nikakve dokaze.) Tako bi ubuduće morala da se postavi i Rusija, makar na pitanjima koja i sama označava kao suštinska. Neka vodi specijalnu operaciju u Ukrajini onako kako smatra da treba (što naravno podrazumeva i greške, mada isto tako i otklanjanje istih), ali nemoj ni po koju cenu da polaže račune bilo kome osim svom narodu, a naročito ne onima koji su dokazano gori, krvoločniji i zlonamerniji.
Nama Srbima, ovako sluđenim i ojađenim, mogu da poželim samo da se za početak prizovemo pameti i zapitamo se ono najvažnije: da li nam je Zapad/Amerika prijatelj ili neprijatelj? Ako mislimo da nam je prijatelj, onda da nastavimo da im predajemo zemlju, ljude i dušu na tacni, da na vlasti trpimo najplići od vaskolikog musavog ološa, a Ruse naravno da izbacimo is NIS-a pa da na miru možemo i mi da finansiramo buduće američke akcije poput ove u Venecueli. Ako pak smognemo časti, svesti i savesti da prepoznamo da su nam Zapad i Amerika isto ono što su bili i 90ih, odnosno 40ih, odnosno u Prvom svetskom ratu - dušmani, e onda nam valja činiti sve suprotno od ovoga što radimo već godinama, da ne kažem decenijama. Jer, Maduro je pao za nekoliko sati, a mi na čelu države imamo izdajnika i nesrećnika koji čak i takvom Maduru nije ni do kolena. Plus nam je i opozicija kao skrojena da takvom ne ugrožava položaj.
P.S. Naravno da nije sasvim tačno da je Maduro pao za samo nekoliko sati. Ono, američka operacija kidnapovanja venecuelanskog predsednika jeste bila brza i nedvosmisleno uspešna, barem utoliko što su očigledno znali koga sve u Venecueli treba da potkupe pre nego što pošalju tamo svoje helikoptere. Ali da se ne lažemo, američka agresija na Venecuelu trajala je bezmalo 28 godina, tačnije od prvog dana od kako je Ugo Čavez tamo došao na vlast. Svašta su bili pokušavali, od državnih udara i prevrata preko obojenih revolucija do uličnih nemira i ekonomskih sankcija; i ništa im nije polazilo za rukom sve do sada; početkom veka čak su i bili uspeli da maknu Čaveza sa vlasti, ali ga je sam narod vratio na položaj posle svega nekoliko dana. Tako da je noćašnja akcija samo završetak višedecnijskih nasrtaja Amerike na venecuelansku samostalnost i nezavisnost, nasrtaja koji su, sve do pre 24 časa, svi bili završeni neuspesima. Treba i to imati u vidu, a ne pasti u zamku preuveličavanja američkih "sposobnosti". SAD i dalje imaju nezabeleženu moć destrukcije, po tome su zaista bez premca, ali to ne bi smelo da nas oduševljava već, naprotiv, da nas podstakne da stvaramo, gradimo i tražimo zaštitu od takvog planetarnog ugursuza.
Izvor: Pravda
