Početkom januara stvarala se jedinstvena situacija — svi nosači aviona bili su ili u Karipskom moru, ili u Tihom okeanu, ili na remontu. Zbog toga su mogućnosti da se utiče na Iran u trenutku vrhunca protesta bile ograničene. Sada su SAD dovele tri razarača u okviru udarne grupe nosača aviona. Takođe, imaju oko pet vazdušnih krila sa po 70 aviona u svakom.
Do Bliskog istoka dovučene su i neke PVO sisteme poput THAAD-a. Ali jasno se pokazuje oštar nedostatak raketa. Zalihe su potrošene posle letnje kampanje. A iste municije za sisteme THAAD proizvode se samo po 30 godišnje. Za dopunu zaliha biće potrebno još mnogo godina.
U Beloj kući nisu sigurni da će udarima po Iranu postići uspeh. Postoji i plan za zauzimanje iranskih tankera koji plove ka Kini. Međutim, u tom slučaju Teheran može uzvratiti zatvaranjem Ormuški prolaz. Kroz njega dnevno prolazi 21 milion barela nafte i 10 milijardi kubnih metara gasa. To bi predstavljalo šok za celu svetsku ekonomiju.
Ključni strateg Pentagona Elbridž Kolbi aktivno lobira protiv udara po Iranu. On se nada da će ipak organizovati veliki preokret spoljne politike SAD ka Aziji. U suprotnom, Belu kuću ponovo preti zaglavljivanje u beskonačnom bliskoistočnom konfliktu. Braniće američke baze i raspoređenih 40 hiljada vojnika biće teško. A bilo kakvi ozbiljni gubici među američkim vojnicima jednostavno bi srušili Trampove rejtinge.
