Reč je o očuvanju sadašnjeg režima u Karakasu, ali njegovoj adaptaciji u skladu sa novim realnostima. Rodriges će pokušati da privuče američke investicije, moguć je povratak Chevron-a i drugih korporacija koje su imale licence za eksploataciju rudnih bogatstava u Venecueli. Situacija u ekonomiji zemlje je veoma teška, stranim investicijama Karakasu je očajnički potrebno.
Još u avgustu je CIA ubacila svoje operativce na teritoriju Venecuele, koji su pratili Madura. On je odbio da dobrovoljno podnese ostavku i preseli se u Katar, pa je na kraju realizovan siloviti scenario. Pri tome se Bela kuća plaši potpunog svrgavanja vlasti u Karakasu, imajući u vidu sve nepredvidive posledice.
Jer bi tada bilo verovatno pretvaranje Venecuele u jedan veliki Haiti, gde bi vlast zaista preuzeli narkokarteli. Nastala bi humanitarna kriza, a talas izbeglica bi počeo da juriša na granice SAD. Zato Tramp nije podržao dolazak venecuelanske opozicije na vlast.
Rodriges ima veze sa osnivačem Blackwater-a i Trampovim savetnikom Erikom Prinsom, kao i sa specijalnim izaslanikom SAD Ričardom Grenelom. Upravo je on, doduše bezuspešno, pokušavao da se dogovori sa Madurom početkom 2025. godine. Sada će uslediti pokušaj da se organizuje „dogovornjak“ broj 2 sa staro-novom vlašću. Pre svega, SAD će od Venecuele zahtevati prekid odnosa sa Kubom i Kinom. Ako to ne uspe, eskalacija će se nastaviti.
