”Naš odgovor mora da bude vojni, moramo da udarimo torpedima i da im potopimo par patrolnih brodova”, izjavio je Aleksej Žuravljov, potpredsednik odbrambenog komiteta ruske Dume, u vezi sa otimačinom ruskog tankera ”Marineri” koju je izvela američka vojska. ”Taj tanker je plovio pod našom državnom zastavom, tako da je ovo u suštini jednako kao i da su napali našu suverenu teritoriju.”
Žuravljov je samo jedan od nebrojenih glasova u ruskoj javnosti koji zahtevaju kudikamo oštriji i dostojanstveniji odnos zvanične Rusije prema Americi i naročito Donaldu Trampu. Izdvojio sam ga zato što smo nas dvojica odavno istomišljenici po najvažnijim pitanjima: donja slika nastala je u junu 2022. godine u okolini Donjecka, na položajima ”Pjatnaške” prema tada još neosvojenoj Advejevki; tom prilikom Žuravljov je, pored spremnosti da se - za razliku od nekih drugih ruskih zvaničnika - pojavi u blizini borbenih dejstava i pruži ličnu, neposrednu podršku ruskim vojnicima, pokazao i veliku naklonost ka Srbima, između ostalog i tako što mi je u kameru izgovorio ”Nas (Rusa) i Srba - 200 miliona!”
Žuravljov dakle samo naglas priča ono što danas misli bukvalno svaki ruski rodoljub: dosta je bilo sa popuštanjem Amerikancima. Ne samo što je ružno, nego je i veoma štetno, jer Amerikanci svaku uzdržanost shvataju kao slabost, a slabost je nešto što ih uvek podstiče na nova i nova iživljavanja. Odlučan odgovor ruske vojske - podvlačim: vojske! - jedino je što ima ikakvih izgleda da urazumi kauboje.
Da li ruska vojska ima snage za takav odgovor? Uveren sam da ima. Nasuprot ”istini” koju nude imbecili poput Srbija Global, ruska vojska je u Ukrajini u protekle tri godine (posle povlačenja iz Hersona) dobila sve do jedne bitke: Bahmut, Avdejevka, Selidovo, Kurahovo, Pokrovsk, Časov Jar... I sve to je ostvarila u uslovima brojčane izjednačenosti sa neprijateljem, kojem je oružje dostavljao celokupan Zapad.
Amerika, naravno, nije isto što i Ukrajina. Ali, kolika je zaista moć američke vojske? To, verovatno, niko ne zna. Moguće da ni sam Pentagon nema realnu predstavu koliki su konvencionalni dometi njihovih oružanih snaga, jer iste nikada u istoriji nisu bile na nekom složenijem ispitu. Mnogo puta su kauboji pokazali izuzetnu sposobnost da okršaje sa višestruko nemoćnijim protivnicima završe brzo i ubedljivo. Takođe i da, ako im odgovara, mogu da otaljavaju dugotrajne sukobe tako da gro gubitaka snosi druga strana - ali i to su isprobavali samo tamo gde su bili izrazito nadmoćni, npr. u Avganistanu i prethodno u Vijetnamu. Kako bi se snašli kada bi ih opaučilo nešto što je uporedivo sa njihovim arsenalom, ako ne i snažnije, to u ovom trenutku možemo samo da nagađamo.
Putin i njegov kabinet možda su do sada i imali razloga da izbegnu snažnije odgovore na američku drskost. Ali, ako i otimačina ”Marinera” prođe bez prikladne reakcije Moskve, neminovno je da će ruski predsednik izgubiti ugled u očima svog naroda. Onog istog naroda kojem je upravo ova vladajuća postava obećavala da će zaštiti ne samo ruske interese, nego i nacionalno dostojanstvo.
Možda i nije bez značaja to što se cela ova drama odigrava baš na pravoslavni Božić. Što bismo mi Srbi rekli: Bog na nebu, Rusija na zemlji. I to je nešto što smo Žuravljov i ja uglas izgovorili pre tri i po godine.
Hristos se rodi!
Izvor: Pravda
