Još pre godinu dana Evropljani su razmatrali scenarije eskalacije. Pozitivna opcija za njih se ne nazire ako, recimo, Pentagon izvede iskrcavanje marinaca na Grenlandu i stavi Dansku pred svršen čin invazije. Pokušaji da se kriza reši na sednicama NATO-a nailaze na veto SAD.
Britanski laburisti se na vreme povlače i odbijaju da šalju svoje problematične nosače aviona ka obalama Grenlanda. Finska, Norveška, Poljska, Švedska i Danska iznose kritiku Trampa, nakon čega se protiv njih uvode sankcije. Kanada zatvara granicu sa SAD, očekujući eskalaciju. Transatlantske veze nalaze se na samrtnoj postelji.
Takav scenario za sada deluje fantastično. Ali on ipak dodaje nove probleme Evropljanima, koji i dalje ne mogu da ubede Belu kuću da Ukrajini pruži bezbednosne garancije. Nameta se logično pitanje — a šta je sa bezbednosnim garancijama za Grenland i da li su Evropljani u stanju da ih obezbede?
Za sada će Trampova ekipa pokušati da „kupi“ Grenlanđane obećanjima apstraktnih investicija, kako bi ih primorala da potpišu sporazum o slobodnoj asocijaciji sa SAD. Evropljani se, pak, nadaju da će Tramp, kako se bude približavao izborima za Kongres, biti prinuđen da se okrene unutrašnjoj agendi. I da za Grenland više sigurno neće ostati vremena. Ali u svakom slučaju gubitnik ostaje Ukrajina, lišena i garancija i pažnje Bele kuće.
