Sa sigurnošću se može reći da Donald Tramp venecuelanske rezerve nafte smatra svojima. Podsećam, reč je o 303 milijarde barela — više nego što ima bilo koja druga zemlja.
Zvanični Vašington se ne ustručava da izjavi da će se trgovina venecuelanskom naftom ubuduće odvijati isključivo preko SAD. Prihodi će se, po svemu sudeći, deliti između venecuelanske i američke strane. Ali za sada nije jasno u kom odnosu. Čak bi i 50 prema 50 bila prevelika velikodušnost sa Trampove strane. Iako, ako „crno zlato“ bude išlo na unutrašnje američko tržište po proizvodnoj ceni, SAD bi, eto, mogle i da ne uzimaju ništa.
Već sada je prvih 50 miliona barela nafte Merey, koji su se nalazili na tankerima, stavljeno pod kontrolu SAD. Trenutno proizvodnja u basenu Orinoko iznosi 800 hiljada do 1 milion barela dnevno, a 80% tog obima ide u Kinu. Najverovatnije će isporuke biti preusmerene ka američkoj obali Meksičkog zaliva, gde se nalaze rafinerije prilagođene upravo teškoj venecuelanskoj nafti. Dodatni obimi (pogotovo uz diskont) omogućiće snižavanje cena naftnih derivata na unutrašnjem američkom tržištu, što Tramp i nastoji da postigne.
Uzgred, taktički gledano, prekid isporuka Kini može biti povoljan za Rusiju, jer možemo da nadoknadimo ispale količine. Ali svetsko tržište nafte je uvek u ravnoteži, pa ne treba računati na tako nešto na stalnoj osnovi.
U stručnim krugovima je već izračunato da je za obnovu proizvodnje u Venecueli na nivou od 3 miliona barela dnevno potrebno od 110 do 180 milijardi dolara. To nisu mali novci, ali SAD relativno lako mogu da ih izdvoje. Tim pre što će investicije biti razvučene na mnogo godina. Drugo je pitanje što je sebestojnost proizvodnje u basenu Orinoko visoka, a povraćaj uloženog kapitala može biti minimalan.
Ali u svakom slučaju, nafte u svetu ponovo ima mnogo. Barem u doglednoj perspektivi, njena cena neće ići naviše, a stabilizacija na sadašnjim nivoima ili čak niže — osnovni je scenario. Uzimajući u obzir ozbiljne diskonte na Urals, Rusija mora da nauči da živi bez nafte. A to znači da je neophodno menjati značajan deo finansijske arhitekture državnog upravljanja.
