Prema objavljenoj imejl prepisci, Jagland je navodno delovao kao posrednik između DŽefrija Epštajna i visokih ruskih krugova, uključujući napore da se uspostave kontakti sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, piše Albanian Post, prenosi RKS NJuz.
Prenosimo objavu RKS NJuz u celini:
Pitanja uticaja i sukoba interesa
Ovi dokumenti pokreću ozbiljnu zabrinutost zbog mreža uticaja i potencijalnih sukoba interesa, u koje je uključena ličnost koja je istovremeno bila na čelu jedne od najvažnijih evropskih institucija za ljudska prava. Novootkrivene veze bacile su političku sumnju na Jaglandovu nepristrasnost, posebno u pogledu njegovog uticaja na pitanja vezana za Kosovo.
Rusija se istorijski protivila nezavisnosti Kosova i dosledno je podržavala Srbiju na međunarodnim forumima. U ovom kontekstu, činjenica da se za centralnog aktera u legitimizaciji izveštaja Dika Martija i u olakšavanju stvaranja Specijalnog suda sada tvrdi da je služio kao komunikacioni most sa ruskim krugovima preko Epštajna, pokreće duboku zabrinutost o tome kako je oblikovan međunarodni narativ koji okružuje rat OVK, piše Albanski post.
Istorija kontroverznih izjava
Jaglandov odnos sa Kosovom nikada nije doživljavan kao neutralan. Još 2004. godine, tokom konferencije na Norveškoj školi ekonomije, on je navodno izjavio da „Kosovo ne proizvodi mnogo osim kriminala“. Ta opaska, koja je došla od bivšeg norveškog premijera i istaknute evropske političke ličnosti, izazvala je burne reakcije u to vreme.
Godine 2010, dok je bio generalni sekretar Saveta Evrope, Jagland je javno odgovorio na izveštaj švajcarskog senatora Dika Martija, u kojem se tvrdilo da su lideri OVK bili umešani u trgovinu organima i nehumano postupanje sa srpskim zatvorenicima tokom i posle rata.
Jagland je izjavio da su optužbe ozbiljne i da moraju biti potvrđene ili odbačene kroz sveobuhvatnu međunarodnu istragu, naglašavajući potrebu da se „utvrdi istina“, uprkos priznavanju potencijalnih političkih posledica izveštaja.
Institucionalna legitimacija i dugoročni uticaj
Ove izjave su došle od šefa institucije sa značajnim moralnim i političkim autoritetom u oblasti ljudskih prava u Evropi. U ovoj ulozi, Jagland je pružio institucionalnu težinu i politički legitimitet Martijevom izveštaju, procesu koji je na kraju doveo do osnivanja Specijalizovanih veća za Kosovo.
Kao rezultat toga, bivši lideri OVK i dalje su u pritvoru, čekajući konačne presude suda.
Iz istorijske perspektive, Jagland se pojavljuje kao centralna figura u izgradnji pravne arhitekture koja je stavila oslobodilački rat Kosova pod međunarodnu istragu.
Politički ili čisto pravni?
Dilema koja se pojavljuje je da li je Jaglandov pristup Kosovu bio čisto pravni ili i politički motivisan.
Rusija, kao nepokolebljivi saveznik Srbije na međunarodnoj sceni, imala je strateški interes da rat OVK prikaže kao kriminalni i problematičan. Ako se sada pokaže da je ključna evropska institucionalna figura održavala bliske komunikacijske veze sa ruskim krugovima preko Epštajna, onda se pitanje sukoba interesa više ne može odbacivati kao puka spekulacija.
Izvor: Pravda.rs / RKS
