Piše: Maja Dušanić
Decenijama se, bar u javnom prostoru, „ništa ne dešava“, a onda se u kratkom vremenskom rasponu pojavljuju rešenja, i to baš u trenutku kada se menja svetska politika. Ako zanemarimo priču o „prirodnom napretku nauke“, ostaje pitanje: zašto sada i zašto svi odjednom?
Kraj Zapadnog monopola na medicinu
Jedan od ključnih odgovora leži u kraju zapadnog monopola nad medicinom. Godinama su klinička ispitivanja morala da prolaze kroz filtere FDA, EMA i protokole Svetske zdravstvene organizacije, proces koji je često trajao i po petnaest godina i koštao milijarde dolara. Povlačenje SAD iz SZO i jačanje alternativnih političko-ekonomskih blokova, poput BRIKS-a, promenili su pravila igre. Rusija, Kina i Kuba prestale su da čekaju dozvole i počele da direktno plasiraju terapije na tržišta koja su spremna da ih prihvate – od Srbije, preko Latinske Amerike, do Afrike. Vesti su „buknule“ jer su te zemlje odlučile da rezultate objave pod sopstvenim uslovima, mimo starog sistema kontrole.
Rat patentima - lekovi kao oružje
Paralelno s tim odvija se i rat patentima, u kojem lekovi postaju sredstvo meke moći. U trenutku globalnih tenzija, objava terapije za rak ili HIV postaje politička poruka. Rusija i Kina koriste takve objave kao dokaz superiornosti nad zapadnim modelom, dok Japan i Australija ubrzavaju svoje publikacije kako ne bi ispali iz trke. To nije slučajnost, već geopolitički marketing: ko prvi izađe sa lekom, taj ne kontroliše samo tržište, već i narativ.
Puštanje "iz fioke"
U toj dinamici pojavljuje se i fenomen „puštanja iz fioke“. Postoji sasvim realna ekonomska osnova za sumnju da su neki tretmani godinama čekali pravi trenutak. Dok su farmaceutski giganti imali stabilan monopol kroz međunarodne institucije, isplativije je bilo prodavati terapije koje se uzimaju doživotno, bilo da je reč o HIV-u ili hemoterapijama. Onog časa kada je sistem počeo da puca i kada su nezavisni igrači, poput ruskog instituta Gamaleja ili kubanskih laboratorija, krenuli u otvorenu ofanzivu, zapadne kompanije su bile prinuđene da iz laboratorija izvuku svoje najjače adute kako ne bi ostale bez profita, ali i uticaja.
Konkretni proboji o kojima se priča
U tom kontekstu pojavljuju se i konkretni proboji o kojima se danas govori. Izolovan je lek za rak debelog creva koji cilja specifičnu MMRd mutaciju i koji je u ispitivanjima pokazao stoprocentnu efikasnost – terapija koja je godinama bila van reflektora, dok se nije pojavila ozbiljna konkurencija sa Istoka. CRISPR tehnologija je deceniju bila sputavana „etičkim“ okvirima SZO, a čim je taj uticaj oslabio, Kina je krenula sa agresivnim genskim intervencijama koje doslovno brišu bolesti poput HPV-a i određenih oblika leukemije.
Ruska personalizovana mRNA vakcina, razvijena u Centru Gamaleja za terapiju čvrstih tumora poput melanoma i karcinoma pluća, prvi put je zvanično predstavljena krajem 2023. godine, dok je tokom 2024. globalno odjeknula vest da je dostupna i stranim pacijentima, uključujući one iz Srbije.
Lenakapavir (Sunlenca), dugodelujući lek protiv HIV-a američke kompanije Gilead Sciences, ušao je u fokus svetskih medija sredinom 2024. nakon objavljivanja rezultata studija PURPOSE 1 i PURPOSE 2, a regulatorna odobrenja za široku preventivnu upotrebu, uz davanje dva puta godišnje, nastavila su da se nižu tokom 2024. i 2025.
Dostarlimab (Jemperli), koji proizvodi britansko-američki GSK, eksplodirao je u javnosti još 2022. objavom rezultata kod pacijenata sa MMRd karcinomom debelog creva, da bi tokom tek 2023. i 2024. prešao put od „eksperimentalnog“ do realnog kliničkog standarda.
Camizestrant i capivasertib, terapije za hormonski zavisni rak dojke koje razvija AstraZeneka sa partnerima, postali su globalna vest tokom 2024, dok se tek početkom 2026. govorilo o njihovoj masovnijoj dostupnosti zahvaljujući azijskoj proizvodnji i generičkim verzijama, pre svega u Indiji i Kini.
Kubanska vakcina CIMAvax-EGF, razvijena u Centru za molekularnu imunologiju u Havani, ponovo je dospela u fokus svetske javnosti tokom 2024. godine, kada je unapređena formulacija postala dostupna van Kube kroz nove međunarodne sporazume.
Genska terapija EBT-101, iza koje stoji američka kompanija Excision BioTherapeutics, privukla je pažnju još 2023. objavljivanjem prvih podataka o CRPSPR-Cas9 uklanjanju HIV-a iz DNK, a vest je dodatno buknula tokom 2024. kada su slični rezultati gotovo paralelno stigli iz Kine.
Terapije bazirane na NK ćelijama, koje se danas rutinski nude u Japanu i Južnoj Koreji, pune naslovne strane još od 2023, otkako je postalo jasno da su te zemlje ovu imunoterapiju uvele u kliničku praksu i medicinski turizam pre nego što je Zapad završio svoje višegodišnje regulatorne procedure.
Larotrectinib (Vitrakvi), koji proizvode Bauer i Loho Oncology, ušao je u istoriju još 2018. kao prvi tumor-agnostički lek, ali je tek tokom 2023. i 2024. postao šire prepoznat kao simbol pomaka ka lečenju raka na osnovu genetskog potpisa, a ne organa u kojem se tumor pojavio.
Zato se nije dogodilo da se nauka „iznenada opametila“ u februaru 2026. godine. Pre se radi o tome da je pukla kontrola nad informacijama koju je decenijama držao jedan centar moći. Sada svaka zemlja žuri da prva „pljune“ svoj lek na sto, kako bi pokazala snagu. Sve ove vesti sudarile su se u istom trenutku jer su se srušile barijere između Istoka i Zapada: dok jedna strana gubi monopol, druga, nimalo slučajno, nudi rešenja koja su do juče nosila etiketu „eksperimentalno“.
Izvor: Pravda
