U Skupštinu Srbije prošle nedelje stigli su nacrti tri izborna zakona. Nacrti zakona su poslati poslaničkim grupama, organizacijama civilnog društva, ODIHR-u, OEBS-u i Evropskoj komisiji u ponedeljak, a od njih se očekuje da dostave mišljenja na predložene izmene.

Prethodno je predsednica Skupštine Ana Brnabić najavila usvajanje pomenutih zakona, kojima bi, navela je, bilo ispinjeno još pet ODIHR preporuka. Kako je precizirala Brnabić, u pitanju su izmene Zakona o narodnim poslanicima, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu.

Iako je reč tek o nacrtima, zakoni su već izazvali pravu buru, nakon što su stručnjaci upozorili da se radi o svojevrsnoj pripremi izborne krađe nezapamćenih razmera.

Raj za fantomske liste

Tako je Sofija Mandić, pravnica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) u autorskom tekstu za Peščanik upozorila da ćemo, ukoliko zakoni budu usvojeni, imati situaciju u kojoj će fantomske liste nastajati praktično legalno, na taj način dobijajući mesta u izbornim komisijama, a krajnji cilj biće "peglanje" svih izbornih mahinacija.

"Naime, nacrtom se predlaže da birač svojim potpisom može podržati više izbornih lista. Znamo da je na prethodnim izborima potpuno demaskiran mehanizam zloupotrebe lista koje su predavale falsifikovane potpise podrške građana (za to do danas niko nije odgovarao). Ukoliko predložena rešenja budu usvojena, neće biti potrebe za falsifikovanjem potpisa za male i inače nepostojeće političke entitete, pa će 10.000 potpisnika koji su podržali listu SNS moći da podrže i neograničen broj drugih lista koje zatim dobijaju svoje predstavnike u izbornim komisijama u kojima veštački stvorenom glasačkom mašinom „peglaju“ sve izborne odluke, uključujući i one o rezultatima izbora", pojšanjava Mandić u svom autorskom tekstu.

Drugi problem na koji je Mandić upozorila tiče se još flagrantnije zloupotrebe manjinskih lista, odnosno formiranja istih.

Tako se, na primer, zloupotrebom privilegovanog načina kandidovanja više ne bi smatralo ukoliko su kandidati na manjinskoj listi članovi drugih političkih stranaka, već bi ovaj zahtev važio samo za nosioca liste i prvog na listi kandidata. Takođe, brisala bi se mogućnost obraćanja nacionalnim savetima nacionalnih manjina za mišljenje o tome da li neka stranka ili koalicija mogu da uživaju status manjinske izborne liste.

Nacrti zakona donose i povlašćeni položaj za manjinske liste koje će moći da se kandiduju sa manjim brojem prikupljenih potpisa, a trebaće im i manje glasova za jedan poslanički ili odbornički mandat.

Mandić pojašnjava da sve ovo otvara put da na manjinskim listama, koje će moći da podrže isti oni koji su podržali i SNS, moći da budu i kandidati koji su istovremeno članovi vladajuće koalicije, pa čak i njeni istaknuti funkcioneri.

Još više problema za izborni proces

Nacrte izbornih zakona kritikovao je i advokat Rodoljub Šabić, navodeći da mogu "značajno doprineti umnožavanju problema" u izbornom procesu.

Šabić je u pisanoj izjavi naveo da je vlast "dužna" da saopšti javnosti ko su autori nacrta zakona o narodnim poslanicima, o lokalnim izborima i o Ustavnom sudu i da objasni "zašto se zakoni tiču samo pet od čak 24 preporuke ODIHR".

On je, takođe, istakao da će u slučaju usvajanja predloženih izmena zakona, jedan birač svojim potpisom moći da podrži više izbornih lista.

Zakoni još uvek na nivou nacrta, čeka se predlagač

Narodna poslanica iz redova Zeleno levog fronta, Biljana Đorđević pojašnjava za Novu da se u ovom slučaju ne radi o predlozima zakona, te da ih samim tim niko ovlašćen nije predao u skupštinsku proceduru.

"Slične, ali ne identične nacrte su nama poslali iz tadašnje Vladine radne grupe za ispunjavanje preporuka ODIHR-a nakon decembarskih izbora 2023. godine. I tada je parlamentarna opozicija tražila da se taj proces dovede u Narodnu skupštinu gde mu je i mesto, a ne da neka tajna grupa u kojoj ne znamo ko su članovi piše nacrte zakona o izbornom procesu koji treba da bude demokratski. Tako je i formirana Radna grupa za unapređenje izbornih uslova koja je kao primarni zadatak istakla reviziju biračkog spiska. Pošto su tu Radnu grupu napustili predstavnici civilnog društva i opozicije, ovako naprednjaci pokušavaju da proguraju svoje predloge", pojšanjava Đorđević.

Dodaje da predlozi zakona koji ispunjavaju ODIHR preporuke treba da budu usaglašeni u inkluzivnom procesu gde sedi i opozicija i civilno društvo. Toga sada nema.

Pomenuti nacrti zakona još uvek ne mogu da se nađu pred poslanicima, osim ukoliko ih ne predloži Vlada ili neki od polasnika većine.

Međutim, upozorava Đorđević. time bi se prekršile preporuke ODHIR.

"Izborne krađe će svakako biti, ovaj režim izborne uslove neće popraviti. Treba da se bavimo time kako da se koordinišemo unutar antirežimskog fronta i spremimo što bolje za izbore kako bismo pobedili i odbranili pobedu, uprkos krađi koju će SNS sigurno opet pokušati i sprovoditi", zaključuje Đorđević.

Nacrti zakona kriju još jednu opasnu zamku

Osim fantomskih lista i manipulacija sa manjinskim listama, nacrti zakona kriju još jednu zamku.

Kako je upozorila Sofija Mandić, pravnica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) u autorskom tekstu za Peščanik, zakoni predviđaju da se žalba na odluke izbornih komisija ne može predavati sudu već samo izbornoj komisiji kao prvostepenom organu.

"U rokovima koji se mere satima, eto zgodnog načina da se pisarnice kojima upravlja SNS kadar zatvore taman kada opozicione snage predaju žalbu", navela je Mandić.

Mladi par iz beograda kupio nesulovnu kuću za 2000 evra na selu i napustio sve, pogledajte VIDEO.

Izvor: Nova