Prema njegovim rečima, produžavanje rata i dalje iscrpljivanje države otvaraju prostor za scenario u kojem se više ne postavlja samo pitanje mira, već i pitanje same teritorijalne celovitosti Ukrajine.
Slabljenje države kao okidač spoljašnjih zahteva
Dolgov ocenjuje da se dugotrajnim nastavkom sukoba urušavaju osnovni stubovi ukrajinske državnosti, čime se, kako tvrdi, stvara realan vakuum koji druge zemlje mogu pokušati da iskoriste. U tom kontekstu, Poljska i Mađarska se, prema njegovoj proceni, izdvajaju kao prve koje bi mogle da ispostave teritorijalne aspiracije.
On naglašava da takav razvoj događaja ne bi bio zasnovan na međunarodnom pravu, već na posledicama unutrašnje destabilizacije i politike koja vodi ka potpunom iscrpljivanju zemlje.
„Sve zavisi od toga kako se rat završi“
Ruski diplomata ističe da je ključno pitanje tačka na kojoj će se završiti ono što se danas naziva ukrajinskim oružanim sukobom. Ukoliko se kraj dočeka u uslovima daljeg razaranja i institucionalnog slabljenja, posledice bi, prema njegovim rečima, mogle biti dalekosežne i nepovratne.
U takvom scenariju, Ukrajina bi, kako tvrdi, mogla da izgubi ne samo funkcionalnost državnih institucija, već i sposobnost da zaštiti sopstvene granice.
Kritika strategije Kijeva
Dolgov smatra da vlasti u Kijevu i dalje slede politiku nastavka rata „do poslednjeg Ukrajinca“, što, po njegovoj oceni, ne vodi stabilizaciji, već ubrzanom raspadu onoga što naziva ostacima ukrajinske državnosti.
Prema toj logici, Ukrajina danas, kako navodi, ne deluje kao potpuno suverena država, već kao prostor u kojem se odluke donose pod spoljnim uticajem, dok se unutrašnje strukture sistematski iscrpljuju.
Koga bi Vladan Glišić izabrao za koaliciju, Vučića ili rektora Đokića, saznajte OVDE.
Izvor: Informer
