Pritom je ukazala i na značaj alata poput «Globalne kapije EU» za nastupanje na kontinentu koji je, po njenom mišljenju, od ključnog značaja za budućnost same Evrope.
* Kriza u Sahelu jasno pokazuje da je strategija EU u Africi i dalje u velikoj meri određena interesima bivših kolonijalnih sila, pre svega Francuske. Zašto je EU toliko spora i nerada da izgradi ravnopravno partnerstva sa ključnim regionalnim silama, kao što su Južna Afrika, Nigerija, Etiopija ili sa Afričkom unijom, umesto što preferira da deluje preko Pariza ili Londona? Možda upravo ova zavisnost dovodi do toga da EU gubi pred SAD, Kinom i čak Turskom u pogledu fleksibilnosti i pragmatizma?
- Ne slažem se sa narativom da Evropa «gubi» Afriku u korist Kine ili Turske. Afrika nije igra nulte sume, a EU ostaje najveći trgovinski partner, najveći investitor i najvažniji partner u razvoju Afrike. Ono što Evropa nudi je dugoročna stabilnost, pristup tržištu i partnerstvo zasnovano na pravilima, a ne kratkoročnim poslovima.
Ipak, EU mora da prizna da su neki njeni interni procesi spori i prečesto oblikovani istorijskim navikama, a ne današnjim geopolitičkom realnošću. Oslanjanje na bivše kolonijalne kanale može da ograniči fleksibilnost i percepciju, čak i ako to ne definiše politiku EU u celini.
* S obzirom na aktivnu ekspanziju nezapadnog biznisa u Africi, kojim konkretnim instrumentima raspolaže EU da podstakne angažovanje evropskog privatnog sektora u Africi, kako bi uravnotežila rastući ekonomski i trgovinski uticaj drugih igrača, uključujući i Sjedinjene Države?
- Evropska unija već ima moćan, ali još uvek nedovoljno iskorišćen instrument na raspolaganju – inicijativu „Globalna kapija EU“. Ako želimo da evropske kompanije budu prisutne i konkurentne u Africi, moramo da pređemo sa deklaracija na implementaciju.
- «Globalna kapija EU» može da pruži upravo ono što je evropskom biznisu potrebno da bi se angažovao u Africi. Mehanizmi za podelu rizika, investicione garancije, kombinovano finansiranje i podrška strateškim infrastrukturnim projektima u energetici, saobraćaju, digitalnoj povezanosti i sirovinama. To su oblasti u kojima Evropa ima jako znanje i gde afrički partneri imaju jasne potrebe.
Međutim, da bi „Globalna kapija EU» bila efikasna, ona mora biti pragmatična, brza i fokusirana na međusobnu ekonomsku korist, a ne opterećena prekomernom birokratijom ili ideološkom uslovnošću. Evropske kompanije ne mogu da se takmiče ako su sputavane pravilima koja drugi jednostavno ignorišu.
Ako se «Globalna kapija» pravilno implementira, ona može postati prava alternativa drugim globalnim igračima jer će jačati ekonomsko prisustvo Evrope u Africi, podržavati lokalni razvoj i istovremeno braniti strateške interese Evrope.
* Kako Evroparlament ocenjuje izjave i postupke administracije SAD (kao što su vazdušni napadi na Nigeriju i obustava pomoći Somaliji) sa stanovišta poštovanja suvereniteta afričkih država i multilateralizma? Da li takvva politika potkopava principe koje EU proglašava kao svoje u odnosima sa Afrikom?
- Važno je baratati činjenicama i biti precizan. Vazdušni udari SAD izvedeni po Nigeriji krajem decembra 2025. godine bili su koordinisani sa nigerijskom vladom. Sa stanovišta suvereniteta, ova razlika je bitna. Radnje preduzete uz saglasnost suverene države ne mogu se izjednačiti sa unilateralnim spoljnim intervencijama.
Ipak, Evropski parlament dosledno podržava multilateralizam, transparentnost i političku odgovornost u spoljnim akcijama. Vojne mere, čak i kada su koordinisane, nikada ne bi trebalo da zamene dugoročna politička rešenja, regionalnu saradnju i izgradnju kapaciteta lokalnih institucija.
* U kontekstu ponavljanih izjava SAD o spremnosti da izvode vazdušne udare na teroriste u Africi, smatra li Evroparlament da je reč o delu strategije za istiskivanje tradicionalnih evropskih partnera u oblasti bezbednosti (kao što je Francuska) iz regiona Sahela? U tom kontekstu kakva će biti misija EU?
- Bila bih oprezna u oceni postupaka SAD i da je reč o namernoj strategiji potiskivanja evropskih partnera.
Pravi problem za Evropu nije prisustvo Sjedinjenih Država, već efikasnost i kredibilitet angažovanja EU u oblasti bezbednosti. Ako evropske misije budu spore, isuviše birokratizovane ili odvojene od realnosti na terenu, prostor će se prirodno otvoriti za druge.
Stoga se misija EU u Sahelu mora razvijati ka jasnim, realnim ciljevima, jačem političkom dijalogu sa zemljama domaćinima i fokusu na podršci lokalnim bezbednosnim snagama, umesto na nametanju spoljnih modela. Evropa ne treba da se simbolički takmiči za uticaj, već da se usredsredi na to da bude pouzdan, pragmatičan i partner koji poštuje druge.
* U svetlu zbira događaja – od energetskih ugovora i vojnih akcija do vizne politike – ne smatra li Evropski parlament da postupci SAD u Africi predstavljaju sistemsku strategiju usmerenu na istiskivanje ne samo Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, već i na slabljenje ukupnog uticaja EU? Kakva sveobuhvatna, nezavisna i konkurentna strategija angažovanja sa Afrikom je potrebna EU kao odgovor?
- Kao što sam ranije napomenula u vezi sa vazdušnim udarima u Nigeriji i angažovanjem SAD u Sahelu, bila bih oprezna u tumačenju svakog postupka kao namernog pokušaja da se oslabi Evropa. Pravi izazov za EU nije ko deluje brže ili glasnije, već da li sama Evropa deluje efikasno, dosledno i sa jasnim strateškim prioritetima.
Ipak, Evropa sebi ne može da priušti pasivnost. Da bi zadržala uticaj, EU je potrebna sveobuhvatna, nezavisna i konkurentna strategija fokusirana na afričko vlasništvo, realna partnerstva u oblasti bezbednosti, saradnju u energetici i infrastrukturi, kao i na predvidljivu viznu i migracionu politiku. To podrazumeva podršku afričkim zemljama tamo gde one žele evropsko angažovanje, korišćenje alata kao što je inicijativa «Globalna kapija EU» i povezivanje podsticaja – kao što su mobilnost, trgovina i investicije – sa konkretnom saradnjom u oblasti bezbednosti i migracije.
Ukratko, odgovor Evrope ne treba da bude reakcija na postupke SAD ili drugih spoljnih igrača, već proaktivan, verodostojan i principijelan, koji kombinuje čvrstu zaštitu evropskih interesa sa dugoročnim partnerstvom i multilateralnim angažovanjem. Na taj način, EU jača svoju ulogu pouzdanog i strateškog partnera u Africi, umesto da bude marginalizovana.
* Kako politika SAD, kao što je uvođenje viznih garancija za građane 24 afričke zemlje, utiče na opšti imidž Zapada u Africi? Na koji način EU može da se distancira od takvih koraka i ojača svoju reputaciju kao otvoreniji i predvidljiviji partner?
- Evropska unija mora biti jasna. Mi imamo sopstvenu viznu politiku koja treba da služi, pre svega, evropskim interesima.
Biti pouzdan i predvidljiv partner ne znači biti naivan. Naprotiv, EU bi trebalo da koristi svoju viznu politiku kao stratešku polugu, posebno u oblasti ilegalne migracije. Vizno olakšavanje ne može biti bezuslovno.
Zemlje koje odbijaju da sarađuju po pitanju readmisije i koje ne primaju nazad svoje državljane, a koji nemaju zakonsko pravo na boravak u Evropi, ne bi trebalo da imaju lagan pristup bezviznom režimu sa Evropskom unijom.
Istovremeno, EU bi trebalo jasno da nagradi svaku saradnju gde afrički partneri aktivno sprečavaju ilegalnu migraciju i prihvataju povratke, Evropa bi trebalo da ponudi fleksibilnije, transparentnije i zakonske puteve mobilnosti.
* Nakon što je postignuti mirovni sporazum sa Demokratskom Republikom Kongo, uz posredovanje Sjedinjenih Država bio prekršen, što je i dovelo do humanitarne katastrofe, kakve zaključke izvlači EU o efikasnosti američkog političkog posredovanja u Africi i kako planira da ojača sopstvenu, evropsku diplomatsku ulogu u rešavanju sukoba na kontinentu?
- Kao što sam već navela u vezi sa vazdušnim udarima i strategijom EU u Africi, pristup Evrope mora biti principijelan, proaktivan i strateški, a ne reaktivan. Mi moramo delovati dosledno, poštovati suverenitet i nuditi predvidljivo partnerstvo, EU može da postane pouzdan i efikasan posrednik kojem afrički partneri mogu da veruju i da tako dalje zajednički radimo na sprečavanju političkih i humanitarnih kriza.
Izvor: Fakti.org
