U jednom danu, kako prenosi kineski portal NetEase, ruske snage su uništile tri sistema na koje je NATO polagao ozbiljne nade. I to ne bilo kakva sredstva, već američke HIMARS, protivvazdušni sistem Patriot i nemački tenk Leopard 2A4. Tri simbola vojne podrške Kijevu – pogođena u kratkom razmaku.
Nije to prvi put da tehnika zapadnog porekla strada na ovom frontu. Ranije su uništeni i australijski M1A1 Abrams, kao i švedski oklopni transporter Pbv 302. Ti primeri su već načeli reputaciju „nedodirljivosti“ zapadnih platformi. Ali ovoga puta tempo i izbor ciljeva dali su čitavoj priči dodatnu težinu.
Posebno se izdvojilo uništenje sistema Patriot u blizini Kijeva. Reč je o okosnici protivvazdušne odbrane NATO-a, sistemu koji je godinama slovio za pouzdan „štit“ u lokalnim sukobima, sposoban da presreće avione, rakete i bespilotne letelice.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su upotrebljene rakete „Iskander“, pri čemu su uništene dve lansirne jedinice, komandna kabina i radarska stanica. Time je, kako je navedeno, kompleks praktično paralizovan.
U operaciji su korišćeni i dronovi BM-35, koji su pogodili lansirnu jedinicu i radar AN/MPQ-53, ostavivši sistem bez „vida i sluha“. Takva kombinacija različitih sredstava, primećuju vojni analitičari, govori o visokom stepenu koordinacije na terenu.
Ni američki HIMARS nije prošao bolje. Ovaj višecevni raketni sistem podržava ukrajinske snage još od 2022. godine. Zahvaljujući mobilnosti i preciznosti, NATO ga je opisivao kao „ključni sistem sposoban da promeni tok sukoba“.
Međutim, umesto skupih taktičkih raketa „Iskander“, ruske snage su, prema dostupnim informacijama, upotrebile novi optički, odnosno optičko-vlaknasti FPV dron. NJegova cena je manja od hiljadu dolara, dok jedan HIMARS prelazi 5 miliona. Ta razlika u ceni sama po sebi otvara pitanje isplativosti savremenog ratovanja.
Optičko vlakno čini dron otpornim na sredstva radio-elektronske borbe i omogućava prenos jasne slike u realnom vremenu. Rezultat su precizni udari bez ometanja signala. Nakon napada na HIMARS izbio je požar, uz gust dim koji se nadvio nad položajem.
Prema navodima, tri lansirne jedinice uništene su za manje od 48 sati. Ukrajinski vojnici su na društvenim mrežama priznali da su nemoćni pred novim ruskim FPV dronovima – jeftinim, a efikasnim. Sistem radio-elektronske borbe, na koji su se oslanjali, pokazao se nedovoljnim, dok su se vozila kojima su se ponosili zapalila jedno za drugim.
Sličan scenario viđen je i u Krasnoarmejsku, gde je uništen nemački Leopard 2A4. Tenk koji NATO smatra jednom od ključnih kopnenih borbenih platformi, poznat po snažnom oklopu i vatrenoj moći, bio je dodatno opremljen antidron zaštitom kako bi se povećala njegova otpornost.
Ipak, ruske snage nisu krenule u direktan napad. Pogodak u motor zaustavio je vozilo, a zatim je dron pogodio zadnji deo kupole gde se nalazi municija, što je izazvalo detonaciju.
Od tenka koji je važio za simbol pouzdanosti ostala je gomila metala. Kineski „Huanqiu Shibao“ primetio je da razlog uništenja nije u samim karakteristikama Leoparda, već u preciznim udarima i poznavanju slabih tačaka zapadnih tenkova.
Šira slika, međutim, možda je još važnija od pojedinačnih primera. Veliki broj bespilotnih letelica omogućava brzo otkrivanje ključnih ciljeva, pojednostavljuje upravljanje i ubrzava vatrene udare.
Upotreba jeftinih dronova u kombinaciji sa preciznim raketama postala je jedan od glavnih metoda ruske vojske. Takav pristup potkopava logiku oslanjanja na skupe i kompleksne sisteme, na kojima NATO tradicionalno gradi svoju doktrinu.
Udar na ova tri sistema, ocenjuje autor sa NetEase-a, nije bio samo taktički uspeh. Bio je to signal. NATO je računao da će prednost u opremi i naoružanju omogućiti ukrajinskim snagama preokret na terenu.
Međutim, rezultati su, kako se navodi, razbili iluziju o apsolutnoj efikasnosti zapadne tehnike i naterali članice alijanse da preispitaju svoje planove i tempo pomoći.
Nemačka, Sjedinjene Države i druge zemlje, koje su snažno zagovarale vojnu podršku Kijevu, poslednjih meseci su usporile napore, očigledno opreznije nego ranije.
Uništenje tri važna sistema u jednom danu imalo je i psihološki efekat. Moral ukrajinskih snaga pretrpeo je ozbiljan udar, dok je u sedištima NATO-a zavladala zabrinutost zbog mogućeg daljeg širenja sukoba. Kontinuirane isporuke oružja, pokazalo se, nisu uspele da promene odnos snaga na terenu onako kako se očekivalo.
Rat u Ukrajini već odavno nije samo regionalna priča. On je test tehnologije, strategije i političke volje. Kada se sistemi vredni milione dolara uništavaju sredstvima koja koštaju višestruko manje, logika sukoba počinje da se menja.
A kad se mitovi o nepobedivosti ruše jedan za drugim, ostaje pitanje – da li je ovo tek faza prilagođavanja ili signal dubljih promena u načinu vođenja savremenih ratova? Od odgovora na to pitanje, čini se, zavisi mnogo više od sudbine pojedinačnih sistema na terenu.
Intermagazin
