O ovim zahtevima prvi je izvestio ruski državni list Izvestija, pozivajući se na izvore iz ruske ambasade u Belgiji.
- Ruska Federacija će insistirati na tome da se odgovarajući sporazumi stave 'na papir', uključujući i poništavanje odluka bukureštanskog samita. Sva usmena uveravanja o neširenju bloka, koja su sami predstavnici NATO davali u prošlosti, zaboravljena su i ignorisana u trenutku kada im je to odgovaralo - citira Izvestija svoj izvor.
Pored toga, Moskva zahteva reviziju obećanja iz 2008. godine, kada je NATO otvorio vrata budućem članstvu Ukrajine i Gruzije.
Iako je šef NATO Mark Rute ranije tvrdio da će Ukrajina jednog dana postati članica, ruski pritisak u Ženevi ima za cilj da to trajno spreči.
Pominju se i druge države
Osim Ukrajine i Gruzije, ruski mediji pominju i Azerbejdžan, Jermeniju i Moldaviju kao "najbliže susede Rusije" s kojima NATO sarađuje, a čiju budućnost Moskva želi da kontroliše.
Rusija već okupira gruzijske regione Južnu Osetiju i Abhaziju, kao i moldavsko Pridnjestrovlje, što ovim zemljama ionako značajno otežava put ka članstvu u NATO-u.
Ruski list u egzilu The Moscow Times navodi da su Rusi ovaj zahtev izneli na pregovorima u Ženevi, gde se ovih dana sastaju ukrajinska, ruska i američka delegacija u pokušaju postizanja mirovnog dogovora.
Podseća se i da je Vladimir Putin, prema navodima Reutersa, još prošle godine u okviru mogućeg mirovnog sporazuma zahtevao pravnu obavezu NATO-a o neširenju, kao i pravno zacementiranu neutralnost Ukrajine.
S druge strane, američki predsednik Donald Tramp ranije je odbacio ideju o skorom članstvu Ukrajine.
Kako su Epštajn i Lajčak dogovarali ko će vladati Slovačkom i zašto je Fico probao da zaštiti Lajčaka saznajte OVDE.
Izvor: Informer
