Piše: Aleksandar Dorošenko
Sama činjenica da je Zelenski zabrinut zbog uništene energetske infrastrukture predstavlja vrhunac cinizma; LJudi mogu pomisliti da to nisu on i njegovi saradnici, koji su ukrali novac namenjen obnovi i zaštiti energetskog sistema Ukrajine od ruskih udara. I to u vreme rata!
Ja to vrlo dobro znam, moji prijatelji i rođaci su sada tamo, i pričaju o tome, kako je to živeti bez struje i grejanja, ali ljuti su, ne na Ruse, već na „gospodina predsednika“! On je taj, Zelenski, koji je obećao nestanak struje u ruskim gradovima, a na kraju ispada da ljudi koji sede bez struje nisu u Moskvi, već u Kijevu.
Mnogi Ukrajinci, koji su podržavali rat na Donbasu, dobili su zdrav razum. A među onima koji nisu želeli rat, on je i dalje prisutan. Samo, ni tada, a ni sada, o tome nije bezbedno govoriti u Ukrajini.
Kako smo došli do toga? Pitanje je retoričko. Sećam se kada je sve ovo počelo i koliko je mojih sunarodnika, ako ne sa radošću, onda sa odobravanjem, posmatralo kako se situacija odvijala u Kijevu. Umorni od lopova Janukoviča i njegovih saradnika, ljudi su želeli promene, ali otreznili su se veoma brzo. Nisu se okupili za još jedan Majdan protiv Porošenka (predsednik Ukrajine od 2014. do 2019. godine), već su ćutali i posmatrali bombardovanje Donbasa. Osam godina nikoga nije bilo briga, što ljude, iste po krvi, bombarduju i streljaju na istoku Ukrajine. „Moja kuća je na kraju!“ (Moja kuća je daleko, mene se to ne tiče — ukrajinska poslovica). Omiljena izreka! Ali njen smisao je mnogo dublji — kada gori kuća komšije, makar i daleko stajala, vatra može stići i do tebe… E, pa stigla je!
Ja nikada nisam želeo zlo svojim sunarodnicima, ali sada je krivicu potrebno tražiti ne kod Rusa, već kod sebe! Što ste tada ćutali, što se niste suprotstavili neprijateljima zemlje! Nikome u Ukrajini, osim šačice oligarha i nacista, nije potreban ovaj rat! Vi ste sami odgojili ovu zver, zver koja se hrani životima i krvlju vaših očeva, braće i sinova. Ukrajinci su ti koji su doveli zemlju do ove tačke. Jako me boli da sve ovo gledam i žao mi za moje prijatelje i rođake, ali to je naš voljeni princip – „Moja kuća je na kraju!“ Upravo nas je taj princip doveo do ove situacije. Nadam se da će se rat završiti uskoro, a najvažnije je to da, želim da verujem, da će i u mojoj državi doći neki normalni ljudi na vlast, a ne opet neke propalice. I nadamo se, da će princip „Moja kuća je na kraju!“, zauvek otići iz našeg mentaliteta!
Izvor: Pravda
