Ko će zaštititi ledeno ostrvo?
Počnimo od toga da američke pretenzije na Grenland nisu od juče. I daleko od toga da je to samo želja Donalda Trampa. Prvobitne priče o vlasništvu nad ledenim ostrbom raspredale su se još krajem 1860 godine. Da, istovremeno sa kupoviom Aljaske. Ako se Rusija tada oprostila od dela svoje teritorije, pitanje prodaje Grenlanda Danska nije razmatrala. Tom pitanju vratili su se tek posle Drugog svetskog rata: tada su se Amerikanci ponovo obratili Danskoj sa ponudom da otkupe Grenland, ali kao i prošlog puta, danska vlada nije ispoljila interes. Šta više, kao alternativna varijanta, 1951. godine bio je zaključen odbrambeni sporazum koji je SAD-u dao mogućnost da na teritoriji ostrva organizuje svoju vojnu bazu. Ona se ranije zvala Tule, a sad Pituffik Space Base. I ona je faktički ključno vezivno tkivo između SAD i Grenlanda u ovom momentu. Eksperti ističu da je američki vojni kontigent na ovoj grenlandskoj vojnoj bazi značajno veći od danskog.
Donald Tramp se još tokom svog prvog predsedničkog mandata pozabavio pitanjima imovine na Grenlandu. On se 2019. godine obratio Danskoj s tim problemom, a Danska je to odbila, tako da je američka inicijativa i tad ostala bez podrške. Stvar je završena tako što je Tramp otkazao svoju posetu Danskoj i posvetio se drugim poslovima. Osvojivši svoj drugi mandat, Tramp se neočekivano ponovo vratio Grenlandu. The Daily Mail piše da Donald Tramp naredio Ujedinjenoj komandi za specijalne operacije (JSOC) plan invazije na Grenland. Istina, u samim oružanim snagama SAD, moguća operacija nije naišla na punu podršku. Deo najvišeg vojnog rukovodstva protivi se ideji Trampa, tvrdeći da je ona «nezakonita i da je Kongres neće odobriti». Bez obzira na unutrašnja razmimoilaženja, teritorijalne pretenzije Vašingtona izazvale su ozbiljnu zabrinutost u Evropi. The Telegraph piše da se zemlje EU i Velika Britanija spremaju da ojačaju svoje vojno prisustvo na Arktiku i tako odgovore Trampa od aneksije ostrva iako su svesne da Evropa neće promeniti stav Bele kuće. Danski Politiken priznaje da su «SAD za Evropu bar ista pretnja kao i Rusija».
«Međutim, veliki broj država EU preferiraju da ne govori o Trampovim pretenzijama pošto se plaše da će izgubiti zaštitu u slučaju mogućeg velikog rata sa Rusijom. Ako se Amerikanci ozbiljno založe da uzmu ostrvo, Evropa će prihvatiti gubitak tog regiona» — kaže nemački politikolog Aleksandar Rar.
Za mesto na Arktiku
Protiv prelaska prelaza ovog ledenog ostrva u vlasništvo SAD samo je Danska, u prvom redu zbog toga što se Grenland istorijski razvijao u tandemu sa Evropom posebno sa Danskom. Ostrvo je u početku bilo deo unije (norveške, danske i švedske), a potom i danska kolonija. Kada je je ostrvu prestao kolonijalni status, ono je postalo njen arktički deo. I to je drugi, veoma važan razlog — Grenland Danskoj obezbeđuje status arktičke države.
«Danas ne postoji ni jedna država koja u nekoj formi ne bi želela da učvrsti svoje pristustvo ili poveća učešće u raznim projektima u akrtičkom retionu. Imajući u vidu da Rusija poseduje više od 50 posto priobalja Severnog Ledenog okeana, postoji narativ da je Rusija pretnja, iako to nije tako — kaže direktor Centra za interdisciplinarne studije za Arktik Irina Streljnikova — Rusija je, razume se, ključna arktička država, a sektor polarnih poseda joj je oko 44 posto čitavog Arktika. Nesumnjivo da mi razvijamo naš Arktik. To je za nas strateški prioriteu u čiavom 21 veku. Sve to uslovava krajnji interes i pažnju za ovaj region, rezume se, evropskih i severoameričkih država koje se na sve načine trude da učvrste svoje pristustvo u tom regionu. Posebno aktivno to je počelo nakon što je američka geološka služba provela studije i otkrila da se više od 25 posto zaliha fosilnih goriva, uključujući i one neistražene, nalazi na Arktiku. Ne želim detaljno da se se osvrćem na to da je za SAD značajna priča vezana za retke metale. Od 160 miliona tona zaliha retkih metala koji postoje u svetu, negde oko 38 miliona tona, prema ocenama eksperata, nalaze se na Grenlandu».
Ako Grenland ode Americi, uloga ne samo Danske, već i čitave Evrope u Aktiku će značajno opasti. Biće to krajnje ozbiljna situacija za Evropu. Zato kada je pokrenuto pitanje o promeni statusa Grenlanda, dansko rukovodstvo je kategoriččki odbilo bilo kakav pokušaj prodaje ostrva. Šta više, oni su rekli da će pronaći način da udovolje američkim ambicijama.
Trampova «strategija ludaka»
Ambicije Amerikanaca možda i nisu vezane za kupovinu ledenog ostrva. Ekspert Irina Streljnikova podseća na jednu od omiljenih shema Donalda Trampa koja se naziva «strategija ludaka». Lider iznosi neke maksimalno nerealne zahteve da bi potom, u suštini, dobio ono što je zamislio.
«Tramp je suštinski dobio ono što je želeo insistirajući na sve načine na kupovini Grenlanda. To je kontrola nad nalazištima retkih metala na Grenlandu i mogućnost da se proširi saradnja u odbrani na bazi sporazuma o odbrani iz 1951. godine. SAD sad mogu da šire svoje vojno prisustvo na Grenlandu, da grade baze za dislokaciju ključnih elemenata svog jedinstvenog sistema za protivraketnu odbranu.
«Zlatna kupola», koja omogućuje praćenje svih mogućih vrsta raketa, bespilotnih letelica i sl. Protiv ovog su Kina i Rusija pošto to stvara nesigurnost u regionu, već stopostotnu napetost. Praktički krećemo se ka novj utrci u naoružanju samo ovog puta na Arktiku» — kaže ekspert.
I Danska i Grenland krenuli su na veoma ozbiljne ustupke. Za Trampa uspostavljanje kontrole u ovoj ili onoj formi bilo je prioritetnije nego isključiva kupovina Grenlanda.
Pokušaj da se udovolji američkim ambicijama i da se sačuva sopstveni obraz pred američkim prodorom doveli su do ujedinjenja dansko-grenlandskog društva. Socijalni protesti održavaju se čak i u onim strankama koje su uvek bile za nezavisnost Grenlanda od Danske i prvobitno bili pozitivno nastrojeni na saradnju sa SAD. Grenland ne želi da ga kupe. On se isuviše dugo borio za svoju nezavisnost. Tek je 2009. godine bio donet zakon koji Grenlandu omogućuje održavanje referenduma i definisanje njegovog pravnog statusa. Do sad takav referendum nije održan. Ovaj par do sad dugo živi zajedno.
Eksperimenti i protesti
Danska i Grenland prošli su trnovit zajednički put. Podatke o nekim vladinim eksperimentima dugo nisu bili dostupni javnosti. Kad je Grenland prestao da bude danska kolonija, danska vlada je odlučila da realizuje program «danizacije». Bio je to težak zadatak — formirati novu grenlandsku elitu koja bi bila u potpunosti lojalna Danskoj i živela po evropskim standardima.
«U te svrhe izabrali su nekoliko dece iz redova pripadnika domorodačkih malobrojih naroda Grenlanda i odveli u Dansku u hraniteljske porodice i zabranili im da govore na maternjem jeziku. Govorili su da su u eksperimentu učestvovali samo siročad, ali izgleda da nije bilo tako. Posle su tu već odraslu decu vraćali na Grenland. Međutim, nisu ih vratili porodicama, već su ih odveli u sirotišta u kojima su živeli izolovano od svoje kulture. To je, razume se, dovelo do prilično ozbiljne psihološke traume. Na kraju oni su bili tuđi i u Danskoj i na Grenlandu. Posle su patili d raznih bolesti, depresija, bilo je čak i samoubistava. Veliki broj te dece umirao je još u ranoj mladosti. Ova tema dugo je bila zabranjena u Danskoj. Međutim, u decembru 2020. odine danski premijer se izvinio učesnicima eksperimenta i čak isplatio finansijske kompenzacije stradalima» – kaže Streljnikova.
Bilo je i drugih pokušaja da se evropeizuju domoradački narodi. Veliki skandal završio se programom za smanjenje rađanja kod domorodačkih naroda. I sve u želji da se smanje rashodi danskog budžeta za potrebe Grenlanda (koji su i sad veoma visoki). Program je trajao do 90-tih godna i za 20 godina njegove realizacie mnoge žene su sterilizovane, koje su se dugo sudile sa danskom vladom. Bilo je i prisilnih preseljenja iz tradicionalnih naselja što je dovelo do tragičnih posledica kod lokalnog stanovništva.
Sasvim drugačiji trend se primećuje sada, kada se pojavila pretnja «amerikanizacije» ledenog ostrva.
«Trampov kejs i njegov pokušaj da kupi Grenland, ne pitajući same Grenlanđane, u samom Grenlandu izazvao je takav protest koji je pokrenuo proces ujedinjenja Grenlanda i Danske ali i pokušaj da se pronađu nove forme saradnje — ističe Irina Streljnikova — U toku je «grenlandizacija». U ovom momentu grenlandski jezik je u potpunosti potisnut na ovom danskom ostruvu. A danska nije protiv takve samostalnosti».
Kako su Epštajn i Lajčak dogovarali ko će vladati Slovačkom i zašto je Fico probao da zaštiti Lajčaka saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
