Mađarska je članica Evropske unije od 2004. godine. Od dolaska na vlast 2010. godine vlada koju predvodi Viktor Orban vodi politiku koja se često kosi sa stavovima institucija u Briselu, posebno u oblastima vladavine prava, medijskih sloboda, migracione politike i odnosa prema Rusiji. Evropska komisija je pokrenula više postupaka protiv Mađarske zbog kršenja principa vladavine prava, a 2022. godine aktiviran je mehanizam uslovljavanja kojim su zamrznuta određena evropska sredstva.
Prema podacima Evropske komisije, reč je o milijardama evra iz kohezionih i oporavnih fondova, što je snažan finansijski pritisak, jer je Mađarska neto primalac sredstava iz budžeta EU. Orban je u više navrata izjavljivao da Mađarska nema nameru da napusti uniju, ali je naglašavao da „Evropa mora da se promeni”. NJegova retorika često uključuje kritike na račun „briselske birokratije” i zalaganje za „Evropu suverenih nacija”. Ipak, u Budimpešti nikada nije nagovešteno da bi mogao biti pokrenut formalni proces koji bi vodio ka izlasku.
Ekonomski argumenti predstavljaju ključni motiv za ostanak zemlje u EU bloku. Prema podacima Evrostata, više od 70 odsto mađarskog izvoza ide na tržište Evropske unije. Nemačka je najvažniji trgovinski partner, čije brojne kompanije, poput „Audija” ili „Mercedesa”, imaju velike proizvodne kapacitete u Mađarskoj.
Pored toga, između 2014. i 2020. godine Mađarska je dobila više od 40 milijardi evra iz evropskih fondova. Ta sredstva su korišćena za infrastrukturu, regionalni razvoj i podršku poljoprivredi. Ekonomisti procenjuju da evropski fondovi čine nekoliko procenata BDP-a godišnje.
Iskustvo Velike Britanije nakon Bregzita pokazalo je da izlazak iz EU nosi značajne ekonomske troškove, uključujući pad investicija, trgovinske barijere i nestabilnost valute. Mađarska ekonomija, koja je snažno integrisana u jedinstveno evropsko tržište, verovatno bi osetila još veći šok.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina mađarskih građana podržava članstvo u EU. Prema podacima „Evrobarometra”, podrška članstvu često se kreće iznad 70 procenata. Statistike pokazuju da i među biračima vladajuće stranke postoji svest o ekonomskim koristima evropske integracije, a ne samo kod onih naklonjenih opoziciji.
Pravni proces napuštanja unije, predviđen članom 50 Ugovora o Evropskoj uniji, složen je i vremenski zahtevan. Iskustvo Bregzita pokazalo je da pregovori mogu trajati godinama i izazvati duboke političke podele. Analitičari uglavnom smatraju da je verovatnoća formalnog izlaska Mađarske u kratkom roku mala i da je mnogo verovatniji scenario „konfliktnog članstva”, odnosno nastavak političkih sukoba, uz istovremeno zadržavanje ekonomskih koristi.
Drugi scenario podrazumeva postepeno smanjivanje uticaja Mađarske unutar EU, ukoliko dođe do daljih sankcija ili ograničenja prava glasa. Međutim, čak i u tom slučaju, izlazak ne bi bio neizbežan.
Iako političke tenzije između Budimpešte i Brisela stvaraju utisak da je „Huksit” moguć ukoliko Fides Viktora Orbana ostane na vlasti i posle aprilskih izbora, ekonomski, pravni i društveni faktori trenutno govore u prilog ostanku Mađarske u Evropskoj uniji.
„Retorika suvereniteta i otpora centralizaciji predstavlja važan deo političke strategije vlade, ali konkretni potezi koji bi vodili ka izlasku zasad nisu na vidiku. Stoga se može zaključiti da je verovatniji nastavak napetog, ali funkcionalnog odnosa sa unijom, nego radikalni korak ka napuštanju evropskog projekta”, kaže za „Politiku” Robert Vig, politikolog, i dodaje da u dugoročnoj perspektivi ključno pitanje nije samo da li će Mađarska formalno napustiti uniju, već kakva će biti priroda same Evropske unije. Ukoliko dođe do dublje federalizacije i jačanja centralnih institucija, sukobi sa državama koje insistiraju na nacionalnom suverenitetu mogli bi se produbiti, ističe on.
„Sa druge strane, ako unija prihvati fleksibilniji model integracije, u kojem različite države učestvuju različitim intenzitetom, prostor za kompromis bio bi veći. Upravo u tom balansu između integracije i suvereniteta leži odgovor na pitanje da li će Mađarska ostati u evropskom bloku ili će jednog dana krenuti putem izlaska”, smatra naš sagovornik.
Izvor: Politika
