Kod Josipa Broza, koncept ONO i DSZ, predstavljen 1968. a zvanično postao deo ustavnih promena iz 1974. godine, po definiciji bio je "sistem u kome je odbrana zemlje pravo i dužnost svih građana, radnih organizacija i društveno-političkih zajednica, uz integraciju vojne i civilne komponente u jedinstven odbrambeni mehanizam".
Kod Kurtija, kako je saopštilo njegovo ministarstvo, "odbrana se ne tretira samo kao odgovornost oružanih snaga, već kao sveobuhvatno angažovanje države i društva, čime se garantuje da svaki građanin tzv. Republike Kosovo zna svoju ulogu i odgovornost u slučaju vanredne situacije ili krize".
Kod Josipa Broza Tita formalni i politički tvorac koncepta ONO i DSZ bio je vrhovni državni i partijski vrh Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, a njegov ključni inicijator i idejni pokrovitelj, ko drugi, bio je sam Josip Broz.
Slična situacija je, verovatno i kod Kurtija, ključni inicijator i idejni pokrovitelj, tu nema dileme, je sam Kurti, dok je u Prištini ovu ideju danas predstavio u ime tzv. ministarstva odbrane penzionisani pukovnik Hisen Gecaj.
Ko je Gecaj, dostupnih podataka nema mnogo, a s obzirom na to da je već penzionisan, moglo bi se zaključiti i da je bio deo OVK, i da bi iskustva te terorističke organizacije mogao uključiti u novi koncept odbrane KiM. A što da ne, kada se i Kurti i Vjosa Osmani i čitava lažna država kunu upravo u Adema Jašarija i OVK.
Sam Josip Broz ideju ONO i DSZ inicirao je posle događaja u Čehoslovačkoj 1968. godine kada je došao na genijalnu ideju decentralizovane odbrane i uključivanja celog društva u sistem bezbednosti, odnosno, kada je zaključio da odbrana mora biti "stvar svih". Tada je u saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu, i Generalaštabu JNA ustanovljena "Teritorijalna odbrana" kao posebna komponenta i kada je institucionalizovana društvena samozaštita.
Kako je taj koncept prošao početkom 90-ih godina, kada se država našla na udaru što spoljnih što unutrašnjih neprijatelja zna se, kako će proći Kurtijev koncept, teoretski zasnovan na Titovom, videće se i saznaće se.
Ono što je ministarstvo odbrane lažne države danas saopštilo jeste da "plan obaveznog vojnog roka na KiM neće biti sproveden" i da će "umesto toga biti primenjen koncept "totalne odbrane" koji podrazumeva dobrovoljno služenje vojske koja po međunarodnim ugovorima, po rezoluciji 1244 SB UN ne bi smela ni da postoji.
Model je, odmah su se danas ogradili u Prištini, "lakši za upravljanje u logističkom smislu i usklađen je sa praksama koje primenjuju mnoge države članice NATO-a".
"Sistem odbrane nije sistem koji zavisi samo od tzv. KBS-a, tu ima i mnogo drugih elemenata koji podržavaju tzv. KBS i izvršavaju specifične zadatke na nivoima koji im pripadaju, kao što su KIA, tzv. kosovska policija, kao i službe za vanredne situacije koje u ratnim okolnostima imaju određene zadatke", rekao je danas penzionisani pukovnik Gecaj.
Osim službe za "vanredne situacije sa posebnim zadacima u ratnim uslivima", Kurtijeve verzije Titove teritorijalne odbrane i civilne zaštite, predviđeni su "drugi oblici koji mogu zameniti obavezni vojni rok, a da društvo ne opterećuju finansijski".
Finansijski eksperti i stručnjaci verovatno će ovih dana posebno analizirati ovaj aspekt odluke da se odustane od obaveznog služenja vojnog roka na tzv. Kosovu, osnosno, da li je Kurti ostao bez para pa se umesto obaveze mladim "kosovarima" da služe vojsku, a to košta, na kraju preorjentisao na "koncept totalne odbrane".
Penzionisani pukovnik danas je u Prištini govorio o još nekim aspektima totalne odbrane.
"Uvođenje predmeta odbrane u škole, gde bi se učila teorija, a zatim nekoliko nedelja praktične obuke u kasarnama tzv. KBS-a, koštalo bi manje budžet Kosova. Zato nadležni, počev od Vlade, Ministarstva odbrane i drugih, treba da razmisle, oslanjajući se na finansijske mogućnosti, koji model će izabrati", rekao je on.
Ovde valja imati u vidu da je sam Aljbin Kurti poslednjih godina više puta najavljivao uvođenje obaveze služenja vojnog roka u njegovoj nazovi državi, da je čak, pred poslednje izbore najavljivao i milijardu evra za odbranu tzv. Kosova. Odustajanje od obaveznog vojnog roka sada bi moglo da znači da posustala kosovska ekonomija, ako to uopšte i postoji, ne može da izdrži takvu obavezu, i da su, sa druge strane, i strani izvori prilično presušili.
Inače, po definiciji koncept "totalne odbrane" (eng. Total Defence) podrazumeva "sveobuhvatni model nacionalne bezbednosti u kome celo društvo — ne samo oružane snage — učestvuje u pripremi, odvraćanju i odbrani od spoljne pretnje".
Prema stručnoj literaturi koncept se objašnjava kao "integrisani sistem vojnih i civilnih kapaciteta države koji se u miru, vanrednom stanju i ratu koordinisano angažuju radi zaštite suvereniteta, teritorijalnog integriteta, ustavnog poretka i stanovništva".
Sličan sistem odbrane primenjuju Švedska, Finska i Švajcarska. Švedska je, na primer, 2017. obnovila sistem "Totalförsvaret", koji podrazumeva pripremu civila, institucija i privrede za mogućnost krize ili rata.
Naravno, ovde se svaka sličnost tzv. Kosova sa pomenutim zemljama završava. Ovo zbog toga što će Aljbin Kurti kao novoinaugurisani "vojni strateg" imati pred sobom ozbiljne probleme dok sistem "totalne odbrane" ne postavi na noge. Totalna odbrana sama po sebi podrazumeva jaku domaću industrijsku bazu, jaku ekonomiju, jake mobilizacijske rezervoare, razvijenu infrastrukturu civilne zaštite, a tzv. Kosovo nema ama baš ništa od toga.
Umesto toga ima malu teritoriju, odbrambenu industriju sa jako malim, skoro nikakvim kapacitetima, ogromnu zavisnost od uvoza hrane, energije, industrijskih proizvoda, malo stanovnika, većina je po Zapadnoj Evropi, Kanadi, Australiji i Americi pa nije jasno kako će ih uključiti u sistem totalne odbrane.
Drugo, Kurti na teritoriji koju naziva državom ima i još jednu oružanu silu, KFOR, odnosno NATO, pa nije jasno u kakvim bi odnosima bile dve vojske na jednoj teritoriji od kojih jedna primenjuje koncept ONO i DSZ a druga je profesionalna vojska sastavljena od legionara "s koca i konopca"... Jedino ako Kurtijeva ideja nije da se i KFOR uključi u sistem totalne obrane.
Izvor: RT Balkan
