Piše: Faramarz Kupjajeh / Priredio: Vladimir Dimitrijević
Kada se Donald Tramp borio za drugi mandat u Beloj kući 2024. godine, dao je niz obećanja američkim biračima. Rekao je da će „okončati inflaciju“, „ponovo učiniti Ameriku pristupačnom“ i otvoriti milione radnih mesta. Takođe se zakleo da će „zaustaviti sve ratove“ i postati „predsednik mira“.
Više od godinu dana nakon što je započeo svoj drugi mandat u Beloj kući, može se reći da Tramp ne samo da nije ispunio ta obećanja, već je skoro sve što je obećao da će biti bolje krenulo na gore.
Prosečno američko domaćinstvo je prošle godine platilo oko 1.200 dolara dodatnih troškova zbog njegovih carinskih tarifa. Namirnice su poskupele. Cene kafe su porasle za skoro 21 odsto. Cena mlevenog goveđeg mesa porasla je za skoro 13 procenata. Školski pribor je skočio za više od 7 procenata.
Radna mesta u proizvodnji koja je obećao nikada nisu otvorena. Zaposlenost radnika bez fakultetskih diploma - njegove baze - pala je za više od 360.000 radnih mesta. Vlasnici malih preduzeća opisali su uslove kao „mnogo gore nego tokom Velike recesije“.
Računi za struju su porasli za više od 9 procenata. Predsednik je obećao da će prepoloviti cene energije. Kada ga je novinar pitao o pristupačnosti ove jeseni, on je to odbacio. „Ne želim da čujem o pristupačnosti“, rekao je.
Nedavna anketa NBC News pokazala je da dve trećine Amerikanaca kaže da ih je izneverio u oblasti ekonomije.
Na svetskoj sceni, rat u Ukrajini koji je obećao da će okončati za 24 sata se nastavlja. Do kraja 2025. godine, američka vojska je izvela napade u najmanje sedam zemalja - Iranu, Jemenu, Siriji, Iraku, Somaliji, Nigeriji i Venecueli otkako se Tramp vratio na dužnost. Prema podacima posmatrača sukoba, američke snage su sprovele više od 600 udara tokom godine, što je više od ukupnog broja iz celog četvorogodišnjeg mandata prethodne administracije.
U junu 2025. je predsednik odobrio bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja koristeći bombardere B-2 stelt i bombe za razaranje bunkera od 13.600 kilograma. U septembru su SAD započele kontinuiranu kampanju pomorskih udara u Karipskom moru, ciljajući brodove za koje je administracija rekla da su povezani sa trgovinom drogom. Grupe za ljudska prava su izvestile da je u tim operacijama poginulo više od sto ljudi, a kongresmeni obe stranke su insistirali na objavljivanju snimaka koji prikazuju napad na preživele koji se drže za olupine brodova.
Na Božić, SAD su pokrenule udare u Nigeriji, prvu američku vojnu akciju u toj zapadnoafričkoj zemlji. Tramp je rekao da je izabrao datum iz simboličnih razloga – „božićni poklon“ – i predstavio operaciju kao zaštitu hrišćana, tvrdnju za koju nije pružio dokaze, a nigerijske vlasti su je odbacile.
Stoga je sasvim prirodno da kada američki predsednik kaže da bi mogao da napadne Iran drugi put u narednim danima umesto da koristi tekuće pregovore za koje su posredovale zemlje u regionu, posmatrači se pitaju: za koga on to radi?
Neće to čini za američki narod. Ako Iran na kraju zatvori Ormuski moreuz u znak odmazde – što je praktikovao prošle nedelje, a svi analitičari kažu da to lako može da uradi minama – namirnice i svaki drugi račun koji Amerikanci plaćaju biće veći. Zatvaranje Ormuskog moreuza, kuda prolazi 20 odsto svetskih energenata, ne samo da bi povećalo cene nafte i gasa, već bi stvorilo kaskadni efekat u svim lancima snabdevanja, pogoršavajući krizu kad su u pitanju troškovi života. Anketa Univerziteta Kvinipijak pokazala je da 70 odsto birača kaže da SAD ne bi trebalo da se mešaju u Iranu.
Napad na Iran neće biti dobar ni za Trampa niti za njegove pomoćnike. Iran je rekao da će kao odgovor napasti američke baze. Šef iranske bezbednosti Ali Laridžani naznačio je da će se ovog puta fokusirati na prolivanje krvi i ubijanje američkih vojnika. Slike vojnika koji se vraćaju u kovčezima ne bi bile dobar znak za republikance na predstojećim srednjoročnim izborima. Republikanci bi mogli da izgube Predstavnički dom, a ako izgube i Senat, za šta analitičari sada kažu da je moguće, Tramp bi se mogao suočiti sa impičmentom.
Za koga bi Tramp napadao Iran, ako ne za američki narod i ne za svoj politički opstanak? Odgovor je - za Izrael.
DŽon Miršajmer, politikolog sa Univerziteta u Čikagu, ovo govori godinama. „Da su samo u pitanju Tramp i Iran, verovatno bi postigli dogovor“, rekao je nedavno u intervjuu za Judging Freedom. „Tramp ne vidi Iran kao egzistencijalnu pretnju Americi. Problem je što je sam sebe priterao u ćošak. Ne može ignorisati šta Izrael želi.“ A ono što Izrael želi, rekao je Miršajmer, jeste potpuno ukidanje iranskog nuklearnog programa, kao i ograničenje dometa iranskih raketa. „Iranci to nikada neće prihvatiti.“
Taker Karlson, ličnost koja je pomogla Trampu da pobedi na predsedničkim izborima 2024. godine, razgovarao je sa američkim ambasadorom u Izraelu, Majkom Hakabijem, dva sata. Nakon toga, Karlson je u svojoj emisiji rekao da je očigledno u čije ime Hakabi govori. „Zaista ste imali osećaj kao da se čovek trudi da ponovi teze, ali je veoma uzdržan“, rekao je Karlson. „Ako ste Amerikanac u Izraelu, možete biti sigurni da će vaša vlada stati na stranu izraelske vlade, a ne na vašu stranu“, dodao je.
Skot Riter, bivši inspektor UN za oružje, godinama iznosi isti argument. Neokonzervativci i proizraelski jastrebovi u Vašingtonu, rekao je u komentarima za Teheran Tajms, oduvek su želeli ovaj rat. Američki interesi nemaju nikakve veze sa tim.
Kada Tramp preti Iranu dok nuklearni pregovori zapravo napreduju, svet mora prestati da se pita zašto se to stalno dešava i početi da se pita ko na tome stalno insistira.
Izvor: Pravda.rs / https://www.tehrantimes.com/news/524078/Trump-risking-US-lives-and-economy-to-fight-a-war-for-Israel
