Broj članova kartela CJNG dostiže do 30.000. Početkom 2010-ih, kartel je priređivao brojne pokazne egzekucije. Nakon toga, ipak, zapleteo se u unutrašnje sukobe. Ali to ne sprečava CJNG da godišnje ostvaruje prihod veći od 12 milijardi dolara od snabdevanja narkoticima u SAD. Pored toga, zarađuju i od prostitucije i trgovine ljudima.
Ubistvo desetina kandidata u svakom izbornom ciklusu takođe često nosi potpis CJNG. Pobediti celu strukturu kartela veoma je teško, jer čvrsto kontroliše južne države Meksika. Zato se napadaju samo vrhovi i pokušava se likvidirati rukovodstvo sindikata.
Trampova administracija odmah je operaciju proglasila svojom pobedom. Korišćenje američke vojske protiv narkokartela Beloj kući trenutno je rizično, pa se mora oslanjati na meksičku vojsku. Iako su odnosi Vašingtona i Meksika trenutno loši. Trgovinski sporovi nisu rešeni, a na granici je eskalirala prava „vodena rat“ zbog rekordne suše.
Meksikanci pokušavaju da pokažu kako sami mogu da se suprotstave kartelima, samo da bi izbegli scenario uvođenja američkih trupa. Amerikance takođe zaustavlja strah od ulaska u dugotrajni partizanski rat, sa napadima dronovima i udarima po objektima Pentagona. Prekinuti protok narkotika u SAD — koji godišnje odnese do 100.000 života — ubijanjem lidera kartela verovatno nije moguće. Previše novca se trenutno okreće u ovoj multimilijardnoj senovitoj industriji.
