Povratak Donalda Trampa u Belu kuću, umesto očekivanog mira doneo je svetu napetost kakva nije viđena decenijama. NJegova politika „maksimalnog pritiska” na Teheran, koja je početkom ove godine kulminirala otvorenim pretnjama vojnom intervencijom i slanjem nosača aviona „Abraham Linkoln” ka Persijskom zalivu, postavila je ključno pitanje: da li Vašington svesno gura planetu u sukob nesagledivih razmera?
Teheran, Moskva i Peking – „čelični trougao“
Za razliku od prethodnih decenija, kada se nalazio pod sankcijama međunarodne zajednice, Iran danas više nije izolovano ostrvo. Krajem januara ove godine, Iran, Rusija i Kina potpisali su sveobuhvatni strateški sporazum koji mnogi analitičari opisuju kao temelj novog multipolarnog poretka. Ovaj pakt ne obuhvata samo energetiku i trgovinu, već i duboku vojnu koordinaciju.
Zajedničke pomorske vežbe pod nazivom „Volja za mirom 2026”, održane nedavno u vodama Južne Afrike, kao i novi najavljeni manevri tri zemlje koji će se sredinom februara održati u severnom Indijskom okeanu, jasno su stavili do znanja Vašingtonu da svaki napad na Iran može aktivirati lančanu reakciju.
Rusija i Kina kroz sporazum sa Iranom dobijaju pristup strateškim energetskim rezervama, ali i moćno sredstvo za obuzdavanje američke dominacije na Bliskom istoku.
Da li je sukob neizbežan?
Iranski zvaničnici su već upozorili da će na svaku agresiju odgovoriti žestoko, naglašavajući da „Tramp može početi rat, ali ne može kontrolisati njegov kraj”. Iranski vrhovni vođa Ali Hamnei i ministar spoljnih poslova Abas Aragči jasno su poručili da će se, u slučaju američkog udara, sukob proširiti na ceo region, a sve američke baze biće legitimne mete Irana.
Stručnjaci za bezbednost upozoravaju da bi direktan napad Vašingtona na iranska nuklearna postrojenja ili infrastrukturu mogao da primora Moskvu i Peking na akciju. Uprkos nastojanjima Rusije i Kine da izbegnu direktan sukob sa SAD, njihovi strateški interesi u Iranu su preveliki da bi dozvolili pad režima u Teheranu, što Vašington priželjkuje.
Iako Tramp tvrdi da „neće biti trećeg svetskog rata” i da njegove pretnje služe samo kao sredstvo za postizanje boljeg dogovora, situacija na terenu je alarmantna. Iran je podigao borbenu gotovost na „200 odsto”, a izraelski zvaničnici već najavljuju da će se pridružiti američkim udarima ukoliko do njih dođe.
Rakete protiv nosača aviona
Vojna logika Vašingtona oslanja se na tehnološku nadmoć i prevlast u vazduhu, ali Teheran je decenijama pripremao odgovor za „nemoguć rat“. Iranski arsenal balističkih raketa, poput serije „Hajbar-Šekan“, kao i hipersonične rakete „Fatah“, dizajnirani su da probiju štitove kao što je „Patriot“ i ugroze ključne američke tačke u regionu. Posebnu glavobolju Pentagonu zadaje iranska flotila „rojeva“ - malih brzih čamaca i podmornica u Hormuškom moreuzu, kroz koji prolazi petina svetske nafte. Direktan sukob bi trenutno blokirao ovu tačku, izazivajući globalni ekonomski šok koji nijedna vojna pobeda ne može da opravda.
Ekonomski cunami
Moreuz Hormuz nije samo geografska tačka, već „arterija” svetske ekonomije kroz koju svakodnevno prolazi oko 21 milion barela nafte. Stručnjaci upozoravaju da bi samo jedan dan blokade ovog prolaza izazvao paniku na svetskim berzama. U slučaju direktnog sukoba SAD i Irana, cena sirove nafte bi mogla da skoči na nezapamćenih 200 dolara po barelu. Za Srbiju i ostale evropske zemlje to bi značilo momentalno poskupljenje goriva od preko 50 odsto, izazivajući novi talas hiperinflacije koji bi zasenio energetsku krizu iz 2022. godine.
Svet sa strepnjom posmatra svaki pokret u moreuzu Hormuz. Ako Vašington nastavi da insistira na vojnom rešenju, „čelični trougao” bi mogao da postane kobna zamka koja će lokalni požar pretvoriti u globalnu kataklizmu. Ulozi nikada nisu bili veći, a prostor za diplomatiju se sužava iz sata u sat.
Kako je Vatikan aktivirao svoj plan protiv Rusije osmišljen pre 100 godina i ko mu se pridružio zaznajte OVDE.
Izvor: Novosti
