04-02-2026 22:59 Izdvojeno Svet Planeta

Kada je američki novinar Taker Karlson sa Svetskom kongresu u Dubaiju postavio predsedniku Zimbabvea Emersonu Mnangagvi klasično pitanje – da li je Afrika u boljoj poziciji sa Zapadom ili sa Kinom – odgovor nije bio diplomatski, već programski.

„Ne moramo da ugađamo Zapadu. Ne moramo da ugađamo Istoku. Moramo da ugađamo sebi.“

Ova rečenica nije bila puka retorika. Ona je postala doktrina koja odjekuje širom kontinenta. U trenutku kada se Afrika nalazi u središtu globalne borbe za resurse – od litijuma i kobalta do mlade radne snage – Mnangagva je jasno poručio da kontinent više neće biti nagrada koju osvajaju velike sile.

Odgovori predsednika Zimbabvea iznenadili su i samog Karlsona.

Odbrana suvereniteta

Mnangagva je odbacio samu osnovu Karlsonovog pitanja: da Afrika mora da bira između starih kolonizatora i novih kreditora. Za njega je Zimbabve pre svega suverena država koja odnose gradi na osnovu sopstvenih interesa.

„Najvažnije je ono čime smo mi sami zadovoljni,“ naglasio je, stavljajući u prvi plan princip samostalnosti umesto geopolitičkog svrstavanja.

Zemlja kao simbol nezavisnosti

Kada je razgovor skrenuo na spornu temu zemlje oduzete belcima rođenim u Zimbabveu, Mnangagva je ponovo izabrao jasnu liniju:

„Zemlja nije pripadala rasi. Kada su je kolonijalisti uzeli od nas, došlo je vreme da je povratimo.“

Ovaj stav, iako kontroverzan u zapadnim medijima, unutar Afrike se čita kao poruka da su resursi kontinenta pre svega vlasništvo njegovih naroda. Sankcije koje je Zapad uveo Zimbabveu zbog agrarnih reformi, po njegovim rečima, nisu zaustavile razvoj zemlje, već su je naterale da gradi sopstveni put.

Poruka svetu

Mnangagvini odgovori nisu bili samo reakcija na pitanja – bili su deklaracija. U vremenu kada Zapad upozorava na „kineske dužničke zamke“, a Kina nudi kredite i infrastrukturu bez političkih uslova, Zimbabve šalje treću poruku: Afrika mora da definiše sopstvene uslove.

Ovaj stav ima širi značaj. On pokazuje da afrički lideri sve više odbacuju binarne izbore koje im nameću velike sile. Umesto da budu arena za tuđe nadmetanje, oni žele da postanu subjekti koji sami oblikuju svoju budućnost.

Ugađanje sebi

Mnangagvina doktrina „ugađanja sebi“ može se posmatrati kao početak novog političkog narativa u Africi. Ona odražava umor od decenija eksploatacije i kreditne zavisnosti, ali i ambiciju da kontinent iskoristi svoje resurse i demografsku snagu za sopstveni razvoj.

Ukoliko ovaj stav postane zajednička politika Afričke unije, on bi mogao da označi kraj ere u kojoj Afrika služi kao polje za geopolitičke eksperimente. Umesto toga, kontinent bi mogao da postane ravnopravan igrač koji diktira uslove – ne Zapadu, ne Istoku, već samom sebi.

Smenio Mugabea

U novembru 2017. godine, nakon vojne intervencije i ostavke Roberta Mugabea, Mnangagva je preuzeo funkciju predsednika Zimbabvea. Na izborima 2018. godine pobedio je sa tesnom većinom, a mandat je obnovio 2023. godine. Kao predsednik, Mnangagva je nastavio da insistira na suverenitetu Zimbabvea. NJegova politika često je usmerena na odbijanje pritisaka spoljnih sila, bilo da dolaze sa Zapada ili Istoka. Podsećajući na agrarne reforme zbog kojih je zemlja decenijama pod sankcijama, on ističe da je Zimbabve uspeo da se razvija sopstvenim snagama.