NJen istup dogodio se u senci pretnji američkog predsednika Donalda Trampa da će napasti ili iznuditi prodaju Grenlanda, suverene teritorije Danske, i kazniti carinama nekoliko evropskih zemalja koje se protive njegovim planovima.
Bio je to preloman trenutak za region koji je tradicionalno birao opreznu diplomatiju umesto sukoba sa Belom kućom. Iako su Trampove pretnje možda iščilele, u Evropi nije nestao osećaj da bi trebalo da postane manje zavisna od Sjedinjenih Država u pogledu trgovine, energije i tehnologije. Međutim, slabljenje tih veza bilo bi izuzetno teško i nosilo bi ogromne troškove, piše Si-En-En.
„To je pokušaj da raspetljate i razmrsite nekoliko vekova sve dubljih društvenih, istorijskih, institucionalnih, ekonomskih i finansijskih veza“, kaže Nil Širing, glavni ekonomista grupe Capital Economics.
Ipak, Evropa ne može sebi da priušti samozadovoljstvo jer se suočava sa mogućnošću da bi nestabilan pristup Vašingtona prema saveznicima po principu „pobednik uzima sve“ mogao da nadživi Trampa, i da bi njena zavisnost od Sjedinjenih Država mogla postati njena slabost.
„Mislim da sada postoji neka vrsta osnovnog elementa nepoverenja ili zabrinutosti oko toga šta bi moglo doći posle Trampa“, rekao je Širing. Ali ogromna uloga koju Sjedinjene Države imaju u evropskoj ekonomiji čini nagli prekid nerealnim i potencijalno pogubnim za region u njegovom sadašnjem stanju.
Produbljivanje trgovinskih veza sa drugim zemljama važan je način na koji bi Evropa mogla da smanji zavisnost od Sjedinjenih Država. EU je tako već ove godine, nakon decenija pregovora, potpisala trgovinske sporazume sa Indijom i četiri južnoameričke zemlje iz bloka Merkosur.
Karsten Bržeski, globalni direktor za makroistraživanja u ING-u rekao je da se ti sporazumi čine kao korak ka udaljavanju od Vašingtona, ali da „ni Merkosur ni Indija neće moći u narednoj deceniji da preuzmu ulogu koju SAD imaju u evropskoj trgovini“.
Prema Savetu EU, Unija i SAD imaju najveći bilateralni trgovinski i investicioni odnos na svetu. Vrednost razmenjene robe i usluga između njih premašila je 1,68 biliona evra 2024. godine, što čini gotovo 30% ukupnog svetskog iznosa. Sjedinjene Države su ujedno i najveće izvozno tržište za robu iz EU, uključujući automobile i farmaceutske proizvode.
Nemačka, najveća ekonomija bloka i ključni izvoznik automobila, takođe smatra SAD svojim glavnim trgovinskim partnerom. Ipak, Evropi su SAD potrebne daleko više nego što je Evropa potrebna Vašingtonu, rekao je Bržeski. „Evropa je uvek bila izvozno orijentisana. Evropa nema dovoljno sopstvenih resursa“, dok Sjedinjene Države generalno imaju više „izolovanu, autonomnu“ ekonomiju, dodao je on.
Evropi nedostaju tehnološki giganti kakvih u SAD ima u izobilju, što je čini zavisnom od američkih kompanija za digitalne usluge. „Internet u Evropi je u suštini američka tvorevina, američki sistem. I Evropa zapravo nema konkurenciju ni za šta od toga“, rekao je Širing iz Capital Economicsa.
Najvrednija tehnološka kompanija u bloku, holandski proizvođač čipova ASML, ima tržišnu kapitalizaciju otprilike tri puta manju od Tesle, najmanje vredne od američkih takozvanih „Veličanstvenih sedam“ — grupe tehnoloških giganata koji su nedavno pokretali američko tržište akcija.
Francuski ministar odbrane Sebastijen Lekorni izjavio je prošle nedelje da će vladini zvaničnici prestati da koriste Zoom i druge alate za video-konferencije u američkom vlasništvu i početi da koriste softver francuskih kompanija. Odluka je delimično usmerena na smanjenje „zavisnosti od neevropskih aktera“, napisao je Lekorni u pismu ministrima.
Evropa se još uvek oslobađa dugogodišnje zavisnosti od ruskih isporuka nafte i prirodnog gasa, zavisnosti koja je postala strateška slabost nakon invazije Moskve na Ukrajinu 2022. godine. EU je pojačala uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) iz SAD kako bi popunila prazninu nastalu prekidom ruskih isporuka, čime je postala manje osetljiva na korišćenje energije kao oružja od strane Moskve.
Pre rata, Rusija je bila glavni snabdevač EU, pokrivajući 40% njenih potreba za gasom. Ali Trampova sklonost da američku trgovinu pretvara u oružje nametanjem carina kako bi iznudio ustupke od saveznika promenila je procenu rizika.
Predsednik je već koristio energiju kao polugu u trgovinskim pregovorima sa EU, obezbedivši prošlog leta obavezu Brisela da kupi američke energetske proizvode u vrednosti od 750 milijardi dolara. Američki uvoz LNG-a činio je gotovo četvrtinu potražnje za gasom u EU prošle godine, što je porast sa 6% u 2021. godini, prema podacima kompanije Wood Mackenzie.
„Očigledno to nije zavisnost slična onoj koju je Evropa imala sa Rusijom, ali je i dalje značajna“, rekao je za CNN Masimo Di Odoardo, potpredsednik za istraživanje gasa i LNG-a u Wood Mackenzieju.
Očekuje se da će udeo američkog LNG-a u evropskom energetskom miksu rasti tokom narednih nekoliko godina kako se domaća proizvodnja gasa u Norveškoj, trenutno najvećem snabdevaču bloka, bude smanjivala. Ipak, Di Odoardo dodaje da bi istinsko pretvaranje američke energije u oružje zahtevalo učešće privatnih američkih kompanija koje su vezane dugoročnim ugovorima sa evropskim kupcima.
Za razliku od gasa koji se transportuje cevovodima, LNG od jednog snabdevača može se lako zameniti onim od drugog. „Mudra je politika diverzifikovati snabdevanje umesto oslanjanja na jednog dobavljača. To je ono što bi svaka razumna vlada trebalo da radi“, rekao je Di Odoardo.
Pročitajte OVDE o ratnim ambicijama Evropljana
Izvor: Politika
