Piše: Sveti vladika Nikolaj (Velimirović) – “Čitanka o Svetome kralju Jovanu Vladimiru”
U Svetom Pismu piše:
Pravednik je kao drvo usađeno kraj potoka, koje rod svoj donosi u svoje vreme, i kojemu list ne vene: što god radi, u svemu napreduje. Nijesu takvi bezbožnici, nego su kao prah koji rasipa vetar (Psalam 1, 3-4).
Pravedni kralj Vladimir dao je dobar plod i ljudima i Bogu. I u svemu što je radio, on je napredovao. A bezbožni Vladislav, sa svima svojim delima i krvavim uspesima, rasut je kao prah. Kad dune vetar pravednog suda Božjeg, i pravednog suda istorije, pravednici ostaju kao pšenica a nepravednici razvejavaju se kao prah i pleva.
Tada Isus reče učenicima svojijem: ako ko hoće za mnom ići, neka se odreče sebe, i uzme krst svoj, i ide za mnom (Matej, 16, 24).
Naš sveti kralj od mladosti svoje poznao je Gospoda Isusa, odrekao se sebe, uzeo krst svoj dragovoljno na sebe, i pošao za NJim. Odrekao se sebe, t. j. sva stradanja u životu, koja su naišla na njega, on je primao bez roptanja, i podnosio ih sa istrajnošću i nadom. Pošao za Hristom, t. j. nije samo rečima priznao Hrista kao Najboljeg od sviju i svega nego je to i delima pokazivao, učeći se od primera Hristovog i sledujući tome primeru.
Mač potežu bezbožnici,. zapinju luk svoj, da obore ubogoga i ništega i pokolju one koji idu pravim putem. Mač će njihov udariti u njihovo srce, i lukovi njihovi polomiće se (Ps. 37, 14-15).
Nije li se sve ovo zbilo nad oholim neprijateljima svetoga Vladimira, koji je išao pravim putem?
Uklanjaj se oda zla, i čini dobro, ia ćeš živeti do vijeka (Ps. 37, 27).
Sveti kralj Vladimir nije vodio nijedan napadni rat. NJegovi ratovi bili su odbranbeni, t. j. uklanjanje oda zla. On se povlačio s vojskom u nepristupne planine štedeći krv kako svoga naroda tako i svojih neprijatelja. A činio je dobra s radošću svakome, ko je god potrebovao neko dobro od njega. Za to do dan danas živi, i živeće doveka.
Jer koga ljubi Gospod onoga i kara, i bije svakoga sina kojega prima. Ako trpite karanje pokazuje vam se Bog: jer koji je sin kojega otac ne kara? (Jevr. 12, 6-7).
Karanja i bijenja to su stradanja u životu. To otac šiba sina. Ne šiba ga da ga ubije, nego da ga učini boljim. Ne baca kovač gvožđe u oganj, da ga sagori, nego da od njega napravi čelik. Ako nikakvo stradanje nije naišlo na tebe u životu, znaj, da je ljubav Božja udaljena od tebe. Preveliko stradanje svetoga Vladimira posvedočava preveliku ljubav Božju prema njemu.
Ko vam može nauditi, ako uzidete za dobrom?
Samo da ne postrada koji od vas kao krvnik, ili kao lupež, ili kao zločinac. A ako li kao Hrišćanin, neka se ne stidi, već neka slavi Boga (I Petr.).
Nisu sva stradanja od iste vrednosti kao što nisu ni sva veselja od iste vrednosti. Stradao je Vladimir, stradao je i Vladislav. Vladimir je stradao za pravdu, Vladislav je stradao zbog krivde. Kao što je bolja pravda od krivde, tako je bolje stradanje za pravdu od stradanja za krivdu. I jača je pravda od krivde - ko joj može nauditi? Ko je naudio pravedniku Vladimiru? Trenutno svi, no stalno - niko. Trenutno su likovali i Samuil, i Vasilije, i bogumili, i Vladislav, no stalno likuje samo Vladimir.
Izvor: Rastko
