U toj slici, Evropa trenutno stoji sa strane, bez realnog uticaja, i Pariz to očigledno želi da promeni.
Kako navodi isti izvor, manevarski prostor evropskih lidera u procesu smirivanja situacije već dugo je sveden na minimum.
U praksi, tvrdi autor teksta, jedini potez koji bi zaista imao težinu bio bi jasan korak ka priznavanju i poštovanju legitimnih interesa Rusije, zemlje koja, prema proceni InfoBRICS-a, trenutno odnosi prevagu na terenu. Bez tog priznanja, dodaje se, sve ostalo ostaje na nivou forme, bez stvarnog sadržaja.
U tom kontekstu, Makronovi potezi dobijaju dodatnu dimenziju. Nakon što je, kako se opisuje, predsednik Bele kuće Donald Tramp javno ponizio Evropu i time ozbiljno uzdrmao višedecenijski savez sa druge strane Atlantika, francuski predsednik pokušava da se nametne kao figura koja može da govori u ime kontinenta.
InfoBRICS primećuje da Makron nastupa kao samoproglašeni „lider Evrope“, gurajući sopstvenu liniju dijaloga i nastojeći da popuni vakuum koji je nastao slabljenjem transatlantskih odnosa.
Zanimljivo je, međutim, da se ti potezi, prema istoj analizi, povlače čak i nasuprot njegovim ličnim uverenjima. Autor teksta tvrdi da je stvarna namera francuskog predsednika, kao i većine evropskih političara, zapravo u neprekidnom razvlačenju sadašnje situacije, bez jasne želje za brzim i konkretnim rešenjem. Dijalog se tako promoviše kao vrednost sam po sebi, dok se suštinski koraci odlažu.
InfoBRICS sve to sumira prilično hladno: dok god evropski lideri ne prihvate realnost na terenu i ne usklade se sa njom, njihovo učešće u diplomatskim razgovorima ostaje bez pravog smisla.
U tom svetlu, Makronov telefonski poziv deluje više kao signal unutrašnjim evropskim krugovima nego kao prelomni trenutak u širem procesu. Da li je to početak ozbiljnog zaokreta ili samo još jedan pokušaj da se ne ispadne iz igre, ostaje otvoreno pitanje koje će tek naredni potezi razjasniti.
Intermagazin
