Razlozi sukoba
Koreni krize leže u dugogodišnjem rivalstvu između predsednika Salve Kira, pripadnika etničke grupe Dinka, i njegovog bivšeg potpredsednika Rijeka Mačara, lidera opozicionog pokreta SPLM-IO i pripadnika Nuer zajednice. NJihova saradnja, započeta tokom borbe za nezavisnost od Sudana, ubrzo je prerasla u otvoreno neprijateljstvo. Već 2013. godine izbili su sukobi koji su trajali pet godina i odneli oko 400.000 života.
Mirovni sporazum iz 2018. godine doneo je privremeni mir, ali je u praksi omogućio elitama da se bogate naftnim prihodima dok narod živi u siromaštvu. Korupcija je postala sistemska, a obe strane su nastavile da jačaju svoje pozicije. Prema izveštajima UN-a, milijarde dolara namenjene infrastrukturi završile su u džepovima političke elite.
Na jednoj strani nalazi se vladajuća koalicija predvođena predsednikom Kirom, oslonjena na vojsku i lojalne milicije. Na drugoj strani su Mačarove snage SPLM-IO i etnička milicija poznata kao „Bela armija“. Sukobi se vode duž etničkih linija, posebno između Dinka i Nuera, ali i uz uključivanje drugih zajednica poput Šiluka.
Borbe su već zahvatile države Jonglej, Upper Nile i Ekvatoriju, dok je prestonica DŽuba pod stalnom pretnjom. Preko 180.000 ljudi je raseljeno, a humanitarna kriza se produbljuje – gotovo šest miliona ljudi gladuje, a bolnice su bez osoblja i lekova.
Spoljni faktori
Sukob u Južnom Sudanu ne odvija se u vakuumu. Uganda otvoreno podržava vladu u DŽubi, raspoređujući trupe radi zaštite režima. Sudan, koji se i sam nalazi u građanskom ratu, prema procenama analitičara pruža podršku pobunjenicima, koristeći Južni Sudan kao polje za obračun sa rivalima.
Naftna ekonomija dodatno komplikuje situaciju. Uništenje naftovoda kroz Sudan 2024. godine ozbiljno je pogodilo prihode Južnog Sudana, gde nafta čini preko 80% budžeta. Time je režim izgubio ključni izvor finansiranja, dok je narod ostao bez osnovnih sredstava za život.
Stanje na frontu
Početkom 2026. godine sukobi su eskalirali. Vlada je pokrenula ofanzivu u Jongleju, uz retoriku koja otvoreno podstiče ratne zločine. General DŽonson Aloni pozvao je svoje trupe da „ne ostave nijednu kuću netaknutu“, što je izazvalo osude međunarodnih organizacija. Pobunjenici su zauzeli više gradova i prete maršem na DŽubu, dok vlada pokušava da konsoliduje snage uz pomoć Ugande.
Istovremeno, predsednik Kir, fizički oslabljen i politički izolovan, sprovodi talas čistki u vladi, uklanjajući Mačarove ljude sa ključnih pozicija. NJegova paranoja i nesposobnost da obezbedi stabilnost dodatno destabilizuju zemlju.
Perspektive
Analitičari upozoravaju da Južni Sudan može biti na ivici potpunog raspada. Elita zemlje sve češće govori o „egzistencijalnoj opasnosti“ i mogućem nestanku države. Sa mrtvim mirovnim sporazumom, vojnim komandantima koji otvoreno obećavaju ratne zločine i narodom na ivici gladi, budućnost zemlje izgleda sumorno.
Iako nije nemoguće da se pronađe put ka miru, trenutni trendovi ukazuju da Južni Sudan ulazi u novi ciklus nasilja. Ako se sukobi nastave, zemlja bi mogla da se suoči sa potpunim kolapsom institucija i raspadom državnog poretka.
Južni Sudan, nekada viđen kao potencijalna afrička priča o uspehu, danas je primer kako kombinacija etničkih podela, korupcije, slabog liderstva i stranog mešanja može da uništi temelje jedne mlade države. Dok se borbe nastavljaju, pitanje koje ostaje jeste – da li će Južni Sudan uopšte preživeti kao država?
Izvor: Pravda
