Koreni krize
Istočni Kongo je bogat mineralima – koltanom, zlatom, bakrom i drugim resursima koji su od suštinskog značaja za globalnu industriju. Upravo taj resursni potencijal postao je izvor nestabilnosti. Decenijama unazad, pobunjeničke grupe i lokalne milicije bore se za kontrolu nad rudnicima, dok centralna vlast u Kinšasi ima ograničen uticaj.
Najznačajnija pobunjenička grupa danas je M23, koja je ponovo aktivirana početkom 2020-ih. NJihovo delovanje oslanja se na podršku iz susedne Ruande, što je izazvalo diplomatske tenzije i optužbe za direktno mešanje u unutrašnje poslove Konga.
Učesnici rata
Vlada DR Konga: Predsednik Feliks Čisekedi nastoji da konsoliduje vlast, ali vojska (FARDC) ima ograničene kapacitete i često sarađuje sa lokalnim milicijama.
M23 pobunjenici: dobro organizovana grupa koja kontroliše delove Severnog Kivua i Južnog Kivua.
Lokalne milicije („Vazalendo“): paravojne formacije koje deluju uz podršku vlade, ali neretko čine zloupotrebe nad civilima.
Međunarodni akteri: Ruanda je najčešće optuživana za podršku M23, dok Uganda i druge susedne države imaju sopstvene interese. UN i međunarodne organizacije pokušavaju da ublaže humanitarne posledice, ali bez većeg uspeha.
Spoljni faktori
Region Velikih jezera je geopolitički osetljiv. Ruanda nastoji da obezbedi uticaj u istočnom Kongu radi kontrole nad rudnim bogatstvima. Uganda ima interese u trgovini i bezbednosti granice. Sjedinjene Države i zapadne sile pokušavaju da posreduju, ali sporazumi poput „Vašingtonskih akata“ iz 2025. godine nisu doneli konkretne rezultate.
Prema podacima UN, u Kongu je raseljeno više od 7 miliona ljudi, što ga čini jednom od najvećih humanitarnih kriza na svetu. Oko 490.000 izbeglica nalazi se unutar zemlje, dok je preko 1,2 miliona Kongoanaca potražilo utočište u susednim državama. Stanovništvo je izloženo ne samo oružanim sukobima, već i epidemijama, ekstremnim vremenskim uslovima i ekonomskoj bedi.
Stanje na frontu
Početkom 2026. godine borbe su se intenzivirale u provincijama Severni i Južni Kivu. Vlada je pokrenula ofanzive uz podršku milicija, ali pobunjenici M23 i dalje kontrolišu značajne teritorije. Civili ostaju zarobljeni između zaraćenih strana, a izveštaji o zločinima protiv čovečnosti sve su učestaliji.
Sukob u Kongu nije samo lokalni problem – on ima potencijal da destabilizuje čitav region. Sa milionima raseljenih, ekonomijom u kolapsu i međunarodnim sporazumima koji se ne sprovode, pitanje je da li će DR Kongo uspeti da izađe iz začaranog kruga nasilja.
Demokratska Republika Kongo danas predstavlja jedan od najsloženijih konflikata na svetu. U njemu se prepliću etničke tenzije, borba za resurse i geopolitički interesi susednih država. Dok se borbe nastavljaju, civili ostaju najveće žrtve, a međunarodna zajednica još uvek nema efikasan odgovor.
O pripremi nove ruske velike ofanzive na frontu i šta je njen cilj saznajte OVDE
Izvor: Pravda
