Iranska Revolucionarna garda, odnosno Korpus čuvara islamske revolucije, poručuje da završetak sukoba neće zavisiti od procena američkog predsednika Donalda Trampa, već isključivo od odluka Irana.
Tu poruku je, prema navodima arapskih i kineskih medija objavljenim 10. marta, izneo portparol Korpusa, brigadni general Ali Mohamad Naejni.
Naejni je reagovao na Trampove izjave u kojima američki predsednik govori o potpunom porazu Irana i skorom završetku sukoba.
Te komentare opisao je vrlo oštro, tvrdeći da su „ništa drugo do laž“ i optužujući Trampa da pokušava da predstavi navodne vojne uspehe nakon, kako kaže, ponižavajućih poraza. Takvu interpretaciju prenela je i televizija Al Jazeera, pozivajući se na izjave iranskog generala.
U istom obraćanju, portparol Korpusa izneo je i jednu od najtvrđih ekonomskih poruka od početka krize. Prema njegovim rečima, iranske oružane snage neće dozvoliti izvoz ni jednog litra nafte iz regiona protivnicima i njihovim partnerima sve do daljeg.
Drugim rečima, energetski tokovi, koji su već sada pod ogromnim pritiskom, postaju još jedan instrument političkog pritiska. Takve poruke stižu u trenutku kada su globalna tržišta već izuzetno osetljiva na svaku informaciju iz Persijskog zaliva.
Naejni je istovremeno odbacio tvrdnje iz Vašingtona da su američki i izraelski napadi oslabili iranski raketni potencijal. Naprotiv, kako je rekao, Iran danas ispaljuje više projektila nego u prvim danima sukoba.
Prema njegovim rečima, broj lansiranja je veći, a deo projektila opremljen je bojevim glavama težim od jedne tone. Time je pokušao da pokaže da, uprkos udarima na infrastrukturu i vojne objekte, iranski kapaciteti nisu smanjeni na način na koji to opisuje američka strana.
Poruka iz Teherana završena je formulacijom koja jasno pokazuje kakav je politički stav iranskog vojnog vrha. Kako je rekao Naejni, iranske snage imaju potpuno slobodne ruke da prošire sukob ako procene da je to potrebno. Bezbednost u regionu, dodao je, može postojati ili za sve ili ni za koga. A odluka o tome kada će se sukob završiti, zaključio je, biće isključivo u rukama Irana.
U međuvremenu se paralelno odvija i diplomatski kanal. Dan ranije Donald Tramp je razgovarao telefonom sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. O tom razgovoru govorio je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov, koji je naveo da je Putin izneo nekoliko ideja usmerenih ka brzom političkom i diplomatskom rešavanju sukoba.
Te ideje, kako je objasnio, formirane su nakon Putinovih kontakata sa liderima zemalja Persijskog zaliva i predsednikom Irana.
Sa druge strane linije, Tramp je tokom razgovora predstavio svoju procenu razvoja situacije na terenu. Nije iznosio mnogo detalja, ali je signalizirao da Vašington prati događaje u regionu iz dana u dan, pokušavajući da zadrži kontrolu nad daljim razvojem događaja.
Kasnije, na konferenciji za novinare, američki predsednik opisao je razgovor sa Putinom kao „veoma dobar“. Dodao je i da ruski predsednik, kako je rekao, pokušava da bude „veoma konstruktivan“.
Ta formulacija, diplomatski obazriva ali dovoljno jasna, pokazuje da se paralelno sa vojnim i političkim pritiscima traže i drugi putevi za smirivanje situacije.
I tu se zapravo otvara pitanje koje visi nad čitavom pričom. Dok jedna strana govori o skorom završetku sukoba, druga tvrdi da će upravo ona odlučiti kada će sve stati.
U takvom rasporedu izjava, telefonski razgovori, diplomatske inicijative i oštre vojne poruke počinju da se prepliću. A u takvim trenucima istorija često pokazuje da rasplet ponekad dolazi tamo gde ga u tom trenutku niko ne očekuje.
Webtribune
