Prema navodima kolumnista NJujork Tajmsa, Helen Kuper i Erika Šmita, koji su o tome pisali u analizi zasnovanoj na izjavama američkih zvaničnika i izvora upoznatih sa tokom istrage, oficiri Centralne komande SAD odredili su koordinate za napad oslanjajući se na zastarele obaveštajne podatke.
Ti podaci su, kako se navodi, poticali iz Kancelarije za ratnu obaveštajnu službu i ukazivali da se u blizini zgrade škole nalazi centar za obuku iranske Revolucionarne garde (IRGC). Na osnovu takvih informacija objekat je označen kao potencijalni vojni cilj.
Međutim, naknadna analiza pokazala je da su vojne instalacije koje su nekada postojale u neposrednoj blizini škole u međuvremenu demontirane. Satelitski snimci, na koje se pozivaju izvori iz istrage, pokazuju da su tri javna ulaza u školu bila otvorena, prostor oko zgrade očišćen, a zidovi objekta ofarbani u plave i ružičaste boje, što je jasno ukazivalo na civilnu namenu kompleksa.
„Napad na školu punu dece nesumnjivo će ući u istoriju kao jedna od najrazornijih vojnih grešaka poslednjih decenija“, navodi se u analizi, uz podsećanje na procene iranskih vlasti da je u napadu poginulo najmanje 175 ljudi, među kojima je veliki broj učenica.
Istovremeno, izvori upoznati sa tokom istrage ističu da je utvrđivanje odgovornosti dodatno otežano zbog političkih sporova u Vašingtonu. Prema njihovim rečima, pokušaji američkog predsednika Donalda Trampa da deo krivice pripiše Iranu i da umanji odgovornost američke vojske značajno su zakomplikovali proces utvrđivanja činjenica.
Uprkos dosadašnjim nalazima, brojna pitanja ostaju bez jasnog odgovora: zašto su u operaciji korišćeni zastareli obaveštajni podaci, ko je bio zadužen za njihovu proveru i na kom nivou je došlo do propusta u proceduri identifikacije cilja.
Autori analize podsećaju da ovo nije prvi put da se američka vojska suočava sa posledicama pogrešnih obaveštajnih procena. Sličan slučaj zabeležen je 1999. godine tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, kada su američki avioni, oslanjajući se na zastarele mape i netačne obaveštajne podatke, bombardovali ambasadu Kine u Beogradu. U tom napadu poginula su tri kineska državljanina, a Vašington je kasnije saopštio da je zgrada pogrešno identifikovana kao sedište jugoslovenske agencije za nabavku naoružanja.
Slučaj napada na školu u Iranu, prema ocenama analitičara, mogao bi da postane jedan od najtežih incidenata u aktuelnom sukobu na Bliskom istoku i dodatno produbi političke i diplomatske tenzije između Teherana i Vašingtona.
Izvor: Politika / Pravda.rs
