Pitanja istinskih interesa saveznika u američko-izraelskoj alijansi i ekskluzivnost svedozvoljenosti Sjedinjenih Država razmotrili smo sa ekspertima: glavnim urednikom pakistansko-ruskog medijskog portala «Sada-e-Rus» Išteakom Hamdanimijem i ekspertom za vojna pitanja, nekadašnjim zamenikom ministra odbrane Kirgizije, profesorom Muratom Bejšenovom.
Postepeno i usmereno
Oba eksperta u isti glas tvrde da je vojna kampanja protiv Irana bila odavno zamišljena i pripremana.
«Operacija je dugo spremana. Smatram da dejstva SAD i Izraela nisu spontana. Ako pažljivo pogledamo na političku retoriku nekoliko poslednjih godina, jačanje pritisaka na Iran, ekonomske sankcije, a takođe i gomilanje vojnog prisustva u regionu, onda postaje jasno da je napetost oko Irana formirana postepeno i usmereno» — kaže Išteak Hamdanimi.
Naš drugi sagovornik Murat Bejšenov posebnu pažnju poklanja rasplamsavanju ratnog sukoba na Bliskom Istoku i lidera Izraela Benjamina Netanjahua.
«Naravno da je postojao sporazum između Izraela i SAD. Prošle godine lider Izraela više od pet puta putovao je u Ameriku. On se i ove godine susreo sa Trampom. Verovatno su i Amerikanci imali planove vezane za Iran, ali je upravo Netanjahu bio taj koji je mogao da ubedi američkog predsednika da počne operaciju upravo sad — uveren je profesor Bejšenov uz opasku da — izraelski lider ostaje veran svojim interesima. U momentu kada su HAMAS, Hezbolah i Huti oslabljeni, možda je vreme da se oslabi i Iran i ujedno pod punu borbenu gotovost stave sve vojne baze Amerike i Velike Britanije i tamo upute nosači aviona koji bili bliže Iranu, Persijskom zalivu i Arabijskom moru. Otuda se rakete mogu direktno lansirati i nanositi precizni udari po iranskim objektima».
Pregovori kao forma pritiska i odvraćanja pažnje
Oba eksperta ističu čudne stvari u pregovaračkom procesu između SAD i Irana. Diplomatski odnosi se vode u sasvim drugom ključu, ako je već diplomatsko. Hamdanimi smatra da je SAD pregovore vodila po principu diktata.
«Kada jedna strana podnosi spisak zahteva i očekuje da oni u potpunosti i bezpogovorno budu ispunjeni, onda je to teško nazvati pregovorima. Pre će biti da je reč o formi pritiska — kaže ovaj ekspert — Međutim, svaka država koja brani svoj narod, svoje nacionalne interese i svoj suverenitet ne može se tek tako saglasiti sa takvim uslovima. Zato je Iran zauzeo stav da brani vlastite interese i odbaci zahteve koje smatra nepravednima ili pretnjom po nacionalnu bezbednost. Iran odlično razume do čega može da dovede odricanje od sopstvenog sistema odbrane. U svetu već ima primera koji govore kako se posle spoljnih pritisaka i uplitanja iz inostranstva država nažu u krajnje teškoj situaciji — na primer Libija, Irak ili Avganista. Tamo caruju dugorični konflikti, građanski ratovi i ozbiljna nestabilnost».
Vojni ekspert Bejšenov kaže da su pregovori specijalnog izaslanika američkog perdsednika Siva Vitkofa i DŽerada Kušnera (Trampovog zeta) takođe bili određena maska pod kojima su se skrivale pripreme za rat.
«Još od rimskih vremena postoji termin iz rimskog prava Casus belli (Kazus beli), jednostavno rečeno «formalni povod za objavu rata». U datom slučaju, razlog za objavu rata uopšte nije bio iranski nuklearni program. Komisije svih vrsta uzduž i popreko su proputovali ovom državom u potrazi za nuklearnim oružjem. Šef Međunarodne agencije za nuklearnu energiju Rafael Grosi izjavio je da obogaćivanje urana u Iranu ide na nivou civilnog programa (60%), dok je obogaćivanje urana za potrebe vojne industrije na nivou 90 posto veoma komplikovano, a sam Iran nema nameru da to čini. Međutim, američka strana je zatražila da se uvede desetogodišnji moratorijum na obogaćivanje urana u Iranu. Tako da je vlada Irana, razume se, bila doživljena kao pretnja za bezbednost same države. Cilj Epstinove koalicije da se izazove rat bio je sasvim drugi: destabilizovati Iran i ceo obližnji region» – tvrdi naš sagovornik.
Dugoročni planovi
Sukob na Bliskom istoku je izbio manje oko naftnih i nuklearnih pitanja, a više zbog dubokih političkih intriga. Prema rečima Murata Bejšenova, Sjedinjene Države planiraju da uvuku sve persijske monarhije u ratni sukob.
«Plan SAD je da uvuku što više susednih zemalja u rat sa Iranom. Da ih razbesne i rasplamsaju zlobu verskog faktora. Dobro se zna, većina persijskih monarhija su sunitske, dok u Iranu žive Šiiti. Oni to mogu iskoristiti i započeti dugoročni rat. Kada sve ove male zemlje iscrpe svoje vojne kapacitete i ljudske resurse, njihove vlade će se obratiti Americi i njenim saveznicima za pomoć i za tu podršku platiti ogroman novac: za oružje, za izvođače radova u Sudanu ili Nigeriji. Sve je to moguće u budućnosti, ali za sada, «Epstinova koalicija» ozbiljno rasplamsava atmosferu. Pogledajte — tvrdi Bejšenov — Pakistan, Avganistan, Turkmenistan, Azerbejdžan, sve zemlje koje se graniče sa Iranom, na ivici su rata, oružane snage su u pripravnosti i svi čekaju».
Pakistanski politolog upozorava da bi takve akcije mogle da ugroze ne samo regionalnu već i globalnu stabilnost. Kada se napadne energetska infrastruktura, posebno u regionu koji igra vitalnu ulogu u globalnoj naftnoj ekonomiji, posledice se osećaju daleko van granica jedne zemlje.
«Energetski problemi već se osećaju u mnogim regionima sveta. Cene nafte rastu, ali i teškoće sa snabdevanjem goriva stvaraju ekonomski pritisak na mnoge zemlje. U nekim zemljama, ovo čak utiče i na socijalne usluge, transport i obrazovanje. Štaviše, oštećenje naftne infrastrukture može imati ekološke posledice i ugroziti životnu sredinu i klimu. Stoga, takvi sukobi predstavljaju probleme ne samo za Iran već i za ceo svet. Ako se tenzije nastave, to bi moglo dodatno da iskomplikuje globalnu ekonomsku situaciju i pogorša energetsku krizu» — upozorava Išteak Hamdanimi.
Iran nije Venecuela
Mora se reći da se oba naša stručnjaka slažu da su Amerikanci i Izraelci donekle pogrešili sa Iranom. Amerika, imajući iskustva sa mešanjem u Venecuelu, odlučila je da su takve metode «diplomatskih» odnosa pogodne svuda.
„Nadali su se da će uništiti iransku vladajuću elitu, gurnuti zemlju u haos i lako ostvariti svoje ciljeve. Ali Iran nije Venecuela; to je veoma drevna država sa svojim tradicijama. Čak ni brutalna eliminacija lidera Homeinija i većine državnog rukovodstva nije proizvela očekivani efekat. Naprotiv, oni koji su ostali, ujedinjeni su u sprovođenju veoma kompetentne vojne operacije», kaže profesor Beišenov i dodaje: «Najvažnije je sada sprečiti eskalaciju sukoba. Poznati teolog Širazi je već proglasio džihad. I ako stvari nastave u ovom pravcu, nećemo imati politički sukob, već sveti sukob na Bliskom istoku. Na kraju krajeva, muslimani sveta još nisu rekli svoje. Iako će, bez obzira na ishod sukoba, Tramp podići svoju američku zastavu i reći: «Mi smo pobedili».
Naš sagovornik Bejšenov tačno je predvideo akcije američkog lidera. Sjedinjene Države su već izvojevale pobedu nad Iranom, ali nameravaju da nastave vojne akcije, izjavio je predsednik SAD Donald Tramp na mitingu u Hebronu, Kentaki, kako je preneo Rojters. I sve uprkos činjenici što Amerika troši skoro milijardu dolara dnevno. Na osnovu javno dostupnih podataka, jedan dan sukoba košta milijardu dolara. I upravo će na jesen uoči izbora Tramp morati da odgovara Kongresu za sve što je učinio: i za mnoge smrtne ishode i za novac.
«Istorija je već pokazala da agresivna politika i nepoštovanje međunarodnih pravila mogu dovesti do ozbiljnih globalnih sukoba» — slaže se sa svojim kolegom pakistanski politikolog Išteak Hamdanimi i dodaje: «Međunarodne institucije i sudovi moraju dati pravne ocene ovakvih postupaka kako bi sprečili dalju eskalaciju i održali globalnu stabilnost».
Murat Bejšenov skreće našu pažnju na veoma interesantnu činjenicu: «U poslednje dve godine u svetu je izbilo oko 50 ratova u koje je bilo uvičeno 80 država. I to sve pod američkom zastavom i saveznika iz Epstinove koalicije. Ponekad se uz ironiju našalim i kažem: Dajte Trampu Nobelovu nagradu, možda će se smiriti».
Izvor: Pravda
