Radan je, obraćajući se evropskom rukovodstvu, poručio: „Ako ne možete da branite Grenland, pitajte nas, mi ćemo doći.“ Izjava je izazvala pažnju jer dolazi u trenutku pojačane geopolitičke osetljivosti oko statusa tog arktičkog ostrva, koje je formalno u sastavu Kraljevine Danske, ali ima strateški značaj za Sjedinjene Američke Države i NATO.
U međuvremenu, zapadni mediji objavili su da je Danska početkom godine ozbiljno razmatrala vanredne vojne mere u slučaju eventualne američke akcije prema Grenlandu. Prema tim navodima, Kopenhagen je pripremao scenario u kojem bi piste na aerodromima u Nuku i Kangerlusuaku bile onesposobljene kako bi se sprečilo eventualno sletanje stranih vojnih aviona. O tim pripremama pisali su više međunarodnih medija, pozivajući se na izveštaje danskog javnog servisa DR i druge izvore upoznate sa planovima.
Prema tim izveštajima, Danska je na Grenland upućivala i dodatnu opremu, uključujući eksploziv i medicinske zalihe, u okviru planiranja odbrane u slučaju naglog pogoršanja odnosa sa Vašingtonom. Iako zvanični Kopenhagen nije javno potvrdio takve detalje, sama pojava ovakvih navoda dovoljno govori o stepenu nervoze koji je izazvalo pitanje Grenlanda u transatlantskim odnosima.
Radanova izjava, ma koliko zvučala ironično ili propagandno intonirano, dolazi u osetljivom međunarodnom trenutku i dodatno pokazuje da se pitanje Grenlanda više ne posmatra samo kao regionalno ili dansko-američko pitanje, već kao tema koja privlači pažnju i aktera sa Bliskog istoka. U takvim okolnostima, svako novo saopštenje, bilo ozbiljno ili sarkastično, postaje deo šire borbe za uticaj u strateški važnom arktičkom prostoru.
Izvor: Politika
