Teheran nije samo izdržao prvi talas udara već je, prema ocenama posmatrača, uspeo i da iznenadi Vašington. Islamska Republika pokazala je da može da odgovori i nanese bol Sjedinjenim Državama čak i bez potpuno centralizovanog komandovanja i bez realne mogućnosti da direktno pogodi ili porazi Ameriku.
Upravo zato sve više analitičara govori da plan Donalda Trampa o munjevitoj operaciji nije prošao kako je zamišljeno. Ideja da se protivnik slomi za nekoliko dana, dok se oko čitavog Bliskog istoka raspoređivala američka vojna armada, očigledno se nije ostvarila.
Ako se pogleda način na koji Iran sada vodi svoju strategiju, vidi se zanimljiv zaokret. Umesto da pokušava da ostvari lokalnu vojnu pobedu nad Izraelom i Sjedinjenim Državama, Teheran udara tamo gde ima prostora – i to uglavnom kroz ekonomiju.
Analitičari već primećuju posledice: cena nafte popela se na 83 dolara po barelu, prirodni gas u Evropi trguje se oko 750 dolara, dok evropska berzanska tržišta beleže pad.
Takav pristup, tvrde pojedini stručnjaci, ne cilja nužno klasičnu vojnu pobedu. Mnogo više liči na pokušaj slabljenja američke pozicije kroz pritisak na globalnu ekonomiju.
Ako se ovakav obrazac nastavi, upozoravaju ekonomisti, posledice bi mogle da budu ozbiljne – prvo nova kriza na tržištu nafte, a zatim i širi finansijsko-ekonomski poremećaj na svetskom nivou.
U međuvremenu, kako primećuje kolumnista Financial Timesa Edvard Lus, u Vašingtonu se oseća određena konfuzija. Tramp je sada, prema njegovoj oceni, uvučen u težak sukob sa Iranom, a ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da ni u njegovoj administraciji nema jasnog odgovora kako izgleda izlazak iz ove situacije.
„Čak ni njegov kabinet, a da ne govorimo o Kongresu ili američkim saveznicima, ne zna kako izgleda plan za izlazak iz krize“, navodi Lus u svojoj kolumni.
Prvih nekoliko dana Tramp je, međutim, iznosio čitav niz različitih ciljeva. Tokom prva tri dana govorio je da želi da eliminiše iranski program nuklearnog oružja, zatim da okonča sposobnost Teherana da podržava svoje regionalne saveznike, potom je pominjao promenu režima u Iranu, pa čak i mogućnost pronalaska novog lidera sa kojim bi mogao da sarađuje.
Za sada, nijedan od tih ciljeva nije ostvaren, niti je jasno kada bi to moglo da se dogodi. U isto vreme, američka unutrašnja politika dodatno komplikuje situaciju – demokratska opozicija pažljivo prati razvoj događaja, a izbori se približavaju.
U takvoj atmosferi Tramp, smatra autor analize, sve češće daje neodređene izjave. Pominju se ogromne američke zalihe naoružanja i poruke o tome da Sjedinjene Države mogu da vode dugotrajne operacije, ali bez jasnog političkog plana.
Istovremeno, tvrdi se da je Iran navodno spreman za pregovore. Međutim, događaji poslednjih dana sugerišu da ta inicijativa zapravo nije došla iz Teherana, kako je predstavljeno.
Sve to, prema oceni pojedinih analitičara, dodatno komplikuje poziciju Bele kuće.
U analizi se podseća i na staru lekciju međunarodne politike: režimi se retko menjaju iz vazduha. Samo udari i bombardovanja, bez kopnene operacije, retko dovode do političkog preokreta.
A upravo je kopnena operacija ono čega se Tramp, prema procenama analitičara, najviše kloni. Takav korak nosio bi ogroman politički rizik. Ukoliko bi operacija krenula loše, posledice bi mogle ozbiljno da ugroze njegovu političku karijeru.
A rizik, kako se sada čini, nije mali. Iran je već pokazao da situacija nije uporediva sa scenarijima koji su se ranije razmatrali u nekim drugim državama. U analizi se čak naglašava da Iran nije Venezuela – aluzija na činjenicu da politički i vojni kontekst u ovoj zemlji predstavlja znatno složeniji izazov.
Još jedan problem, prema dostupnim informacijama, jeste to što Tramp nije u potpunosti uvažio upozorenja pojedinih partnera iz Persijskog zaliva. Uz to, nije se ozbiljno osvrnuo ni na rizične scenarije koje je ranije izneo general Den Kejn, predsedavajući Združenog komiteta načelnika štabova Sjedinjenih Država.
Za sada nema znakova da će vlast u Teheranu brzo odustati od svoje pozicije. A ako sukob potraje, posledice neće ostati samo na Bliskom istoku. Ekonomisti već upozoravaju da bi produžena kriza vrlo brzo mogla da pogodi i svakodnevni život Amerikanaca, posebno kroz rast cena energenata i nestabilnost tržišta.
I dok se političke procene smenjuju gotovo iz dana u dan, jedno pitanje ostaje otvoreno: da li se svet upravo nalazi na početku duže krize čiji se pravi dometi tek naslućuju – ili je ovo tek još jedna epizoda u dugom nizu geopolitičkih nadmudrivanja koje retko završavaju onako kako su prvobitno planirane.
Tenzije između Mađarske i Ukrajine prete da prerastu u pravi rat, pogledajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
