Rat u Iranu ponovo je stavio na test odnose između evropskih saveznika i Sjedinjenih Američkih Država. Dok su SAD i Izrael pokrenuli vojnu operaciju protiv Teherana, deo evropskih država reagovao je rezervisano, a unutar Evropske unije pojavili su se različiti stavovi o sukobu.
Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević ukazuje da Evropljani u početku nisu bili uključeni u planiranje operacije protiv Irana.
"Amerikanci i Izraelci su, čini mi se, ovu akciju planirali mesecima unapred, možda i godinama. Evropljani nisu bili uključeni u to, što se videlo i po izjavi Emanuela Makrona da to ‘nije naš rat’", navodi Zečević.
Prema njegovim rečima, upravo ta činjenica dovela je do toga da evropske zemlje u prvom trenutku pokušaju da ostanu po strani.
"Kada je izbio rat, praktično prošlog vikenda, Evropljani su želeli da budu izvan te priče", objašnjava Zečević.
Međutim, situacija se brzo promenila kada je Iran počeo da gađa vojne baze zapadnih saveznika na Bliskom istoku, pa čak i u Evropi.
"Tada su Evropljani posredno uvučeni u sukob, jer su na meti bili i objekti povezani sa evropskim zemljama, poput britanske baze na Kipru", ističe on.
Suverenitet država važniji od zajedničke politike
Zečević naglašava da Evropska unija nema jedinstvenu spoljnu politiku, što se jasno pokazalo tokom ove krize.
"Svaka evropska država je zadržala suverenitet u oblasti spoljnih poslova. Videli ste kako je Španija odbila da stavi svoje baze na raspolaganje Amerikancima", ukazuje Zečević.
Prema njegovim rečima, to je posledica strukture same Evropske unije.
"Evropa nema jednog čoveka koji odlučuje o spoljnoj politici kao što imaju Amerikanci ili Rusi. Svaka država ima svoje interese i svoju poziciju", objašnjava on.
Zbog toga, dodaje, reakcije evropskih država na rat u Iranu nisu bile unapred koordinisane sa Vašingtonom.
"Nije postojala koordinisana akcija između Amerikanaca i Evropljana. To je trenutno stanje", kaže Zečević.
Evropa između diplomatije i bezbednosti
Prema oceni direktora Instituta za evropske studije, većina evropskih zemalja je ranije podržavala diplomatsko rešenje sa Iranom.
"Evropljani su bili za sporazum iz 2015. godine koji je postignut u Beču. Međutim, dolaskom Donalda Trampa na vlast ta politika je napuštena jer su SAD i Izrael smatrali da je Iran i dalje pretnja", podseća Zečević.
Zbog toga se Evropa danas nalazi u složenoj poziciji.
"Evropljani su bili za diplomatsko rešenje, ali do njega nije došlo. Sa druge strane, Iran ih sada uvlači u rat napadima na vojne baze", ističe on.
Istovremeno, pojedine evropske države pokušavaju da kroz regionalne inicijative utiču na deeskalaciju sukoba. Francuska, na primer, nastoji da ojača libansku vojsku kako bi se smanjile tenzije između Izraela i Hezbolaha.
"Ideja Emanuela Makrona je da se ojača libanska armija koja bi mogla da kontroliše čitavu teritoriju, uključujući i jug Libana gde deluje Hezbolah", kaže Zečević.
Jačanje evropskih vojski umesto evropske armije
Prema Zečevićevoj oceni, trenutna kriza verovatno neće dovesti do stvaranja zajedničke evropske vojske, ali će podstaći povećanje izdvajanja za nacionalne armije.
"Ono što Tramp od Evrope očekuje jeste da svaka država poveća izdvajanja za vojsku. To se već dešava – Nemačka, Francuska i druge zemlje značajno povećavaju budžete za odbranu", navodi on.
Cilj bi, kako objašnjava, bio jačanje nacionalnih vojski i bolja međusobna koordinacija.
"Evropljani žele da imaju veću autonomiju, da mogu zajedno da deluju bez NATO-a i bez direktnog oslanjanja na Amerikance", kaže Zečević.
Ekonomske posledice i novi globalni odnosi
Zečević upozorava da će trajanje rata i njegove ekonomske posledice zavisiti od razvoja vojnih operacija.
"Od uspeha Izraelaca i Amerikanaca u Iranu zavisiće koliko će rat trajati i kakve će ekonomske posledice imati", ističe on.
Istovremeno, dodaje, Evropa pažljivo prati i rat u Ukrajini, koji za evropske zemlje ostaje glavni bezbednosni izazov.
"Rat u Ukrajini je za Evropljane glavni problem. Sukob u Iranu je važan, ali Evropljani nisu glavni akteri u toj priči", zaključuje Zečević.
Izvor: RTS
