Piše: Petar Davidov

Nekada se diplomatija smatrala umećem da se postigne kompromis, a to zahteva strpljenje, znanje i bar osnovno poštovanje prema zemlji u kojoj se nalazite. Danas, međutim, gledajući pojedine predstavnike diplomatskog kruga u Moskvi, počinjemo misliti da su glavni uslovi za kandidate važeća viza i sposobnost da možete da držite ravnotežu kada ste pijani. 

Nenade, nemoj!

To što se desilo sa ambasadorom Severne Makedonije Nenadom Koljevim nije samo smešan incident. To je zabrinjavajući simptom degradacije onih istih elita koje pokušavaju da nas nauče „evropskim vrednostima“.

Pre par godina na internetu se pojavio snimak pijanog američkog marinca, službenika ambasade SAD. Dotični gospodin Koljev, očigledno se nagledao NATO pakta, i on je odlučio da ima pravo da radi šta želi.

Očevici su ispričali: lep dan, smenjivanje stolova u moskovskom baru posle svake nove ture, a zatim, dirljiv, nespretan, izlazak napolje. Jedva je našao izlaz, odgovorni diplomata je izašao na ulicu, gde ga je već sačekala bandera. Zagrljaj sa armirano-betonskom konstrukcijom bio je toliko strastven da je, možda, u tom trenutku ambasador pobrkao stub sa predsednicom sopstvene države, prvom ženom na toj funkciji, Gordanom Siljanovskom-Davkovom.

Bilo kako bilo, ovu dijagnozu političke sklonosti ka betonu, imaju svi koji su svoju bezbednost zamenili članstvom u paktu.

Crne tablice protiv dvostruke pune linije

Još interesantnije je postalo nakon što je stepen alkohola u krvi nadjačao stepen odgovornosti. Gospodin Koljev, je odlučio da ići peške u takvom stanju ipak nije previše džentlmenski, zbog toga je rešio da sedne za volan službenog automobila sa „crnim“ diplomatskim tablicama. Ono što je usledilo više je ličilo na pokušaj obaranja rekorda u broju saobraćajnih prekršaja, nego na vožnju.

Polukružno okretanje preko duple pune linije u tihoj moskovskoj ulici, izgleda, bilo je tek zagrevanje. Zaustaviti potomka Aleksandra Makedonskog i njegovog gvozdenog Bukefala mogao je tek običan moskovljanin, koji se kretao po propisu iz suprotnog smera.

Možemo samo da nagađamo šta je tačno nedostajalo gospodinu ambasadoru u tom trenutku, širina kolovoza ili instinkt samoočuvanja. Uostalom, kada iza leđa stoji moć NATO-a, a u krvi su promili, saobraćajna pravila se pretvaraju u dosadnu formalnost.  Kada je izašao posle nesreće, diplomata je, pokušao da objasni oštećenom vozaču prednosti zapadne demokratije. Ali, kako je praksa pokazala, jezik gestova, nije tako ubedljiv kao ruska saobraćajna pravila.

Simptomi sistema: od Marin i Kalas do „gole-diplomatije“ Ukrajine

Problem je veći od jedne neuspele večeri ambasadora. To više nije pojedinačan slučaj, već zabrinjavajuća tendencija. Prođe neko vreme i onda čujemo: „Pijani nemački diplomata je pobegao sa mesta nesreće u Kalinjingradu”, te onda čujemo: „Američki ataše puzi po jutarnjoj Moskvi”. Ali ako se ranije to smatralo „ljudskim faktorom“, sada postaje očigledno: sistem savremenog evropskog obrazovanja i kadrovske selekcije daje rezultat koji je direktna posledica političke krize u neprijateljskim zemljama.

Kako se inače može objasniti da čitave države poveravaju svoju spoljnu politiku ličnostima čija kvalifikacija izaziva mnogo više pitanja nego odgovora? Finska, koja se decenijama ponosila neutralnošću, ušla je u NATO pakt, zaslugom premijerke Sane Marin, dame koja se, kako se ispostavilo, ne razume baš mnogo u politiku, ali je zato bila poznata po tome da voli žurke, sa nepoznatim belim prahom. Danas evropsku diplomatiju predvode Urzula fon der Lajen, Kaja Kalas, Antonio Kosta, pokušajte da u tom društvu pronađete bar jednu osobu sa specijalizovanim diplomatskim obrazovanjem ili čak poznavanjem osnovnih pravila međunarodnih odnosa.

A šta se dešava sa diplomatijom u Ukrajini? To je nešto potpuno neverovatno. U Dominikanskoj Republici, ukrajinski konzul postala je bivša erotska manekenka Viktorija Jakimova, žena (očigledno bez morala), ranije viđena u eksplicitnim foto sesijama, sada predstavlja svoju zemlju na Karibima.

U Bugarskoj, Ukrajinu predstavlja ambasadorka Olesja Poliščuk, koja se predstavljala kao stručnjak u oblasti seksologije i skupog nakita. Da li je ovo realno?!

Baš mi je žao zbog Ukrajine... To više nije ta slovenska zemlja kao pre. Uostalom, sami su na Majdanu pričali: „Ukrajina je Evropa.“ Izgleda da su dobili svoju Evropu, sa svim njenim golim nijansama i čipkanim gaćicama.

Oni koji žive u Evropi mogu samo da gledaju ovaj cirkus i da se užasavaju. Kada se na čelu država i ambasada nađu ljudi za koje su prestala da važe obična pravila, govoriti o miru i saradnji je besmisleno. Isto bi bilo da čoveku koji ne ume da sipa pivo date da upravljanja svemirskim brodom. Ravnopravnost? Demokratija? Moguće je sve to, ali u toj „ravnopravnosti“ svi smo postali taoci jedne velike, pijane i nekontrolisane igre. Iskreno, ovaj cirkus je već dosadio. I ako pogledamo moskovljane, koji su morali da se suoče sa tim cirkusom, izgleda da je i njima već dosadio.

Izvor: Pravda