Suosnivač kompanije Majkrosoft, Bil Gejts, smatra da je jedna od najvećih opasnosti veštačke inteligencije mogućnost njene zloupotrebe. Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da bi kriminalci mogli da koriste napredne sisteme veštačke inteligencije za sprovođenje složenijih i efikasnijih napada.
Umesto da se pažnja usmerava isključivo na mogućnost da tehnologija u budućnosti izmakne ljudskoj kontroli, Gejts smatra da je neophodno ozbiljno razmotriti i rizike koji proizlaze iz njene namerne zloupotrebe. Dodatni problem predstavlja mogućnost pronalaženja načina za zaobilaženje bezbednosnih mehanizama koji bi trebalo da spreče štetnu primenu ovih alata.
Veštačka inteligencija kao sredstvo sajber kriminala
Napredni alati veštačke inteligencije mogli bi kriminalcima da olakšaju organizovanje digitalnih napada, iznude novca i manipulaciju pojedincima i kompanijama.
Jedan od potencijalnih scenarija podrazumeva krađu poverljivih podataka i pretnje njihovim objavljivanjem ukoliko žrtva odbije da plati traženi iznos. Postoji i rizik da bi ove tehnologije mogle da budu korišćene za manipulacije finansijskim tržištima i druge nezakonite aktivnosti.
Gejts upozorava da bi spoj sve naprednijih sistema veštačke inteligencije i zlonamernih korisnika mogao da stvori ozbiljne bezbednosne probleme već u bliskoj budućnosti. Zbog toga je važno unaprediti zaštitu digitalnih sistema i razviti efikasnije mehanizme za sprečavanje zloupotreba.
Tri velika izazova razvoja veštačke inteligencije
Pored sajber kriminala, razvoj veštačke inteligencije otvara i brojna druga pitanja koja bi mogla da imaju značajan uticaj na društvo.
1. Uticaj na tržište rada
Sve šira primena veštačke inteligencije menja način obavljanja mnogih poslova. Automatizacija bi mogla da smanji potrebu za pojedinim zanimanjima, dok bi istovremeno stvorila nove mogućnosti zapošljavanja. Zbog toga će radnici morati da se prilagođavaju promenama, usvajaju nova znanja i razvijaju veštine koje će biti tražene na budućem tržištu rada.
2. Lažni sadržaji i digitalne prevare
Veštačka inteligencija omogućava stvaranje izuzetno uverljivih lažnih fotografija, video-snimaka i audio-zapisa. Takvi sadržaji, poznati kao dipfejk, mogu se koristiti za širenje dezinformacija, finansijske prevare i manipulaciju javnošću. Zbog toga će prepoznavanje pouzdanih informacija postajati sve važnije.
3. Posledice po decu i mlade
Posebna pažnja posvećuje se uticaju veštačke inteligencije na razvoj dece i mladih. Preterano oslanjanje na digitalne alate moglo bi da utiče na razvoj samostalnog razmišljanja i socijalnih veština, dok postoji i opasnost od izloženosti neprimerenim sadržajima i digitalnoj manipulaciji. Zbog toga je važno da se ove tehnologije koriste odgovorno, naročito u obrazovanju.
Da li bezbednosne mere mogu da prate tehnološki napredak?
Brz razvoj veštačke inteligencije pokreće pitanje da li zakoni, institucije i postojeći sistemi zaštite mogu dovoljno brzo da odgovore na nove izazove.
Neophodno je raditi na razvoju pouzdanijih sistema, jačanju sajber bezbednosti i uspostavljanju jasnih pravila za odgovornu upotrebu tehnologije. Istovremeno, kompanije i institucije moraju da budu spremne da prepoznaju nove oblike zloupotrebe i reaguju pre nego što oni izazovu ozbiljnije posledice.
To ne znači da će se svi mogući negativni scenariji ostvariti, već da je pravovremena priprema važan korak u smanjenju rizika.
Najveći izazov nije samo u tome koliko će veštačka inteligencija postati moćna, već i u tome kako će ljudi odlučiti da je koriste. Dok se nastavljaju rasprave o njenim dugoročnim posledicama, sprečavanje prevara, sajber napada i drugih oblika zloupotrebe ostaje jedan od najvažnijih zadataka u narednom periodu.
MagazinUlična umetnost izašla iz okvira: Izložba „Ko slika cvet, ne slika miris“ okupila umetnike i ljubitelje strit arta
Izvor: Pravda
