Merenje vremena predstavlja važan deo savremenog života, ali usklađivanje časovnika sa prirodnim kretanjem Zemlje nije uvek jednostavno. Zbog toga je uvedena prestupna sekunda, mehanizam koji je omogućavao da zvanično vreme ostane usklađeno sa rotacijom naše planete. Ipak, zbog tehničkih poteškoća koje ova korekcija može da izazove, stručnjaci su predložili drugačiji pristup.
Zašto je prestupna sekunda uvedena?

Atomski časovnici mere vreme sa izuzetnom preciznošću, dok se Zemlja ne okreće uvek potpuno istom brzinom. Na njenu rotaciju utiču različiti prirodni procesi, uključujući kretanje okeana, promene u unutrašnjosti planete i vazdušne struje u atmosferi.

Kako bi se ublažile razlike između atomskog i astronomskog vremena, od 1972. godine povremeno je dodavana po jedna sekunda. Na taj način održavana je usklađenost koordinisanog univerzalnog vremena (UTC) sa kretanjem Zemlje.

Kakve probleme izaziva dodatna sekunda?

Iako ljudima jedna sekunda može delovati beznačajno, računarski sistemi moraju precizno da obrade svaku promenu u merenju vremena. Uvođenje prestupne sekunde može da poremeti rad servera, telekomunikacionih mreža, navigacionih sistema i elektroenergetske infrastrukture.

Problem nastaje kada softver nije pravilno prilagođen promeni trajanja minuta. Pojedini tehnički sistemi su ranije imali poteškoće prilikom uvođenja dodatne sekunde, što je dovodilo do prekida rada internet servisa i drugih digitalnih platformi.

Posebnu zabrinutost izazvala je mogućnost uvođenja negativne prestupne sekunde, kojom bi se vreme skratilo za jednu sekundu. Pošto takva korekcija ranije nije primenjivana, nije bilo izvesno kako bi svi postojeći sistemi reagovali na nju.

Šta bi mogla da zameni prestupnu sekundu?

Kao dugoročno rešenje predloženo je uvođenje prestupnog sata. Umesto čestih i malih korekcija, razlika između zvaničnog vremena i astronomskog vremena dozvoljavala bi se do jednog časa pre nego što bi bila potrebna veća izmena.

Prema obrazloženju stručnjaka, takav pristup smanjio bi rizik od tehničkih kvarova i olakšao održavanje sistema koji zavise od izuzetno preciznog merenja vremena. Očekuje se da potreba za ovakvom korekcijom neće nastati još veoma dugo.

Da li je prestupna sekunda isto što i prestupna godina?

Ova dva pojma imaju različitu namenu. Prestupna godina uvodi dodatni dan u februaru, uglavnom svake četvrte godine, kako bi kalendar ostao usklađen sa vremenom koje je Zemlji potrebno da obiđe Sunce.

Prestupna sekunda, s druge strane, služila je za usklađivanje atomskog vremena sa rotacijom Zemlje. Dok se prestupna godina odnosi na kalendar, prestupna sekunda bila je deo sistema preciznog merenja vremena.

Promene u načinu na koji se vreme usklađuje pokazuju koliko je važno pronaći ravnotežu između prirodnih procesa i tehnologije od koje zavisi savremeni svet.

Izvor: Pravda