Kada je krajem januara 2025. godine pokret M23, uz podršku ruandskih snaga, ušao u Gomu, među snagama koje su se našle u okruženju bili su i stotine rumunskih plaćenika. Oni su godinama bili angažovani uz vojsku Demokratske Republike Kongo, a njihova uloga daleko je prevazilazila običnu obuku lokalnih vojnika.

Prema istrazi „Gardijana“, u DR Kongo je u jednom trenutku bilo angažovano do oko 1.000 ljudi povezanih sa kompanijom koju je predvodio Horaciu Potra, bivši pripadnik Francuske legije stranaca. Većinu su činili Rumuni, a u bezbednosnim krugovima bili su poznati kao „Romeosi“. Uz njih je delovala i kompanija Agemira, sa bivšim francuskim pripadnicima bezbednosnih struktura.

Od obuke do direktnih borbi

Zvanično, zadatak privatnih vojnih kompanija bio je da obučavaju i osposobljavaju pripadnike kongoanskih bezbednosnih snaga. Predsednik DR Konga Feliks Čisekedi je i kasnije odbacivao termin „plaćenici“, tvrdeći da su stranci bili angažovani kao instruktori i savetnici.

Međutim, svedočenja i snimci koje je prikupio „Gardijan“ pokazuju da su njihove aktivnosti bile mnogo bliže direktnom učešću u ratu. Rumunski kontraktori su bili raspoređivani na utvrđenim položajima uz liniju fronta, organizovali su timove za brzo reagovanje, upravljali izviđačkim dronovima, učestvovali u koordinaciji artiljerije, koristili teške mitraljeze i minobacače, a pojedini su i sami ispaljivali artiljerijska oružja.

Drugim rečima, ljudi koji su formalno bili angažovani za „obuku“ postepeno su postali deo borbenog sistema kongoanske vojske.

Prvi veliki gubici

Rumunski borci su se sa snagama M23 sukobljavali daleko pre same bitke za Gomu.

Jedan od najtežih incidenata dogodio se u februaru 2024. godine u blizini Gome. Grupa plaćenika upala je u zasedu u vulkanskim brdima oko 25 kilometara od grada. Prema istrazi „Gardijana“, u napadu su poginuli Moldavac Viktor Railean i bivši rumunski policajac Vasile Badea, dok je više ljudi ranjeno.

Rumunski medij Digi24 objavio je i snimke radio-komunikacije tokom tog napada. Na njima se čuju borci koji traže pomoć i evakuaciju, dok izveštavaju da su brojčano nadjačani. Dva pripadnika su podlegla ranama, a četvorica su prebačena u bolnicu.

Taj slučaj je pokazao problem koji će se kasnije ponoviti u mnogo većem obimu – privatna jedinica je bila raspoređena na veoma opasnim položajima, a deo ljudi nije imao iskustvo koje bi se očekivalo od profesionalnih boraca.

M23 postepeno steže obruč

Početkom 2025. godine situacija oko Gome naglo se pogoršala.

M23 je tokom januara brzo napredovao kroz Severni Kivu. Prelomni trenutak bio je pad Sakija, grada udaljenog svega oko 27 kilometara od Gome, 23. januara. Time je poslednja velika kopnena prepreka između M23 i glavnog grada provincije praktično uklonjena.

U narednim danima borbe su se proširile na više pravaca oko Gome. Prema kasnijem izveštaju Ujedinjenih nacija, snage M23 i Ruandskih odbrambenih snaga vršile su pritisak na položaje kod Sakija, Mubambira, Kibatija, Kibumbe i Rusaja.

Od 23. do 25. januara kongoanske snage i njihovi saveznici počeli su masovno da se povlače sa više linija fronta.

Poslednja bitka za Gomu

U nedelju, 26. januara, borbe su već zahvatile neposrednu okolinu Gome.

M23 i snage Ruande istovremeno su vršile pritisak sa više pravaca. Ruandske snage su, prema izveštaju UN, ušle u borbe kod aerodroma i u samom gradu, dok su artiljerijom i drugim sredstvima dejstvovale po položajima kongoanske vojske, privatnih vojnih kompanija i drugih snaga koje su branile grad.

Upravo se u toj fazi rumunski kontraktori nalaze u jednoj od najtežih situacija tokom svog dvogodišnjeg angažmana.

Oni više nisu bili na periferiji fronta. Borbe su se približile samom urbanom području, a kongoanska vojska je počela da gubi položaje.

UN navode da su se tokom 26. i 27. januara pripadnici FARDC i lokalnih savezničkih milicija povlačili u velikim brojevima. Deo njih je ušao u borbu unutar samog grada, dok su drugi pokušavali da se probiju ka bezbednijim zonama.

Rumuni ostaju zarobljeni

Kako se odbrana Gome raspadala, rumunski plaćenici našli su se u sve težem položaju.

Prema istrazi „Gardijana“, veliki broj njih povukao se prema bazi MONUSKO-a u centru Gome. Sa sobom su poneli deo opreme, ali su tokom povlačenja ostavljali vozila, oružje i drugu vojnu opremu.

U bazi UN našlo se oko 291 pripadnika kompanije Congo Protection. Oni su zatražili zaštitu jer su se, nakon pada grada, našli u neposrednoj opasnosti od snaga M23. UN su kasnije potvrdile da su pregovori sa ruandskom stranom omogućili njihovu evakuaciju preko Kigalija u Rumuniju.

U međuvremenu, borci M23 stigli su do baze i zatražili njihovu predaju. Prema svedočenju jednog visokog zvaničnika UN koje je preneo „Gardijan“, situacija je bila izuzetno napeta i postojala je opasnost da dođe do ubistva zarobljenih stranaca.

Pad Gome

Do 27. januara M23 i ruandske snage preuzele su kontrolu nad Gomom.

Prema izveštaju UN, M23 je 26. januara preuzeo aerodrom, dok su tokom 27. januara snage M23 i Ruandskih odbrambenih snaga uspostavile punu kontrolu nad gradom. Aerodrom je tokom borbi ozbiljno oštećen i više nije bio upotrebljiv za evakuaciju.

Za rumunske plaćenike to je značilo kraj operacije.

Rojters je 29. januara objavio da je gotovo 300 stranih boraca, među kojima je bilo više od 280 Rumuna, predato snagama UN i potom prebačeno preko granice u Ruandu. Odatle su trebalo da budu transportovani u Kigali i potom vraćeni kući.

Na snimcima sa granice videle su se kolone muškaraca u vojnoj opremi kako prolaze kontrolu ruandskih vlasti. Neki su nosili oznake povezane sa Francuskom legijom stranaca, što je dodatno skrenulo pažnju na njihovo vojno iskustvo.

Šta se dogodilo sa „Romeosima“?

Pad Gome označio je kraj jedne od najvećih privatnih vojnih operacija u savremenom istočnoafričkom sukobu.

Prema istrazi „Gardijana“, od potencijalnih oko 1.000 ljudi koje je Potrina mreža tokom godina angažovala u Kongu, u trenutku pada Gome samo nešto više od 280 njih našlo se u grupi koja je evakuisana preko Ruande. Mnogi su ranije napustili DR Kongo, dok su drugi bili raspoređeni van neposredne zone Gome. Tokom dvogodišnjeg angažmana poginula su najmanje četiri pripadnika ove strukture.

Rojters je njihov povratak opisao kao veliko olakšanje za ljude koji su se našli zarobljeni u gradu. Jedan od Rumuna rekao je da su bili „samo olakšani“ što konačno mogu da se vrate kući.

Međutim, njihovo angažovanje ostavilo je i brojna pitanja. Istraga „Gardijana“ ukazala je na nedostatak opreme, sporove oko plata, neujednačen nivo obučenosti i činjenicu da nisu svi angažovani ljudi bili bivši pripadnici specijalnih jedinica ili Legije stranaca.

Tako se priča o rumunskim borcima u Kongu završila tamo gde je počela – kao privatna vojna operacija u službi kongoanske države. Ali ono što je formalno trebalo da bude obuka i podrška vojsci vremenom se pretvorilo u direktno učešće u borbama.

Kada je M23 u januaru 2025. probio poslednje linije odbrane i ušao u Gomu, ni iskustvo ni tehnologija privatnih boraca nisu bili dovoljni da spreče pad grada. Na kraju su se i sami našli u ulozi ljudi koji moraju da budu evakuisani iz bojišta.

AfrikaSPREMA SE VELIKA OFANZIVA: Vojni konvoji jure ka pobunjenom regionu - u toku je vazdušna priprema (VIDEO/MAPA)

Izvor: Pravda