Najnovije

ČUVARI SEVERA, ATOMSKI DŽINOVI,... Šta sve može glavna vojna sila Rusije na Arktiku

Nuklearne strateške i višenamenske podmornice, teške krstarice i krstareće rakete — glavna vojna sila Rusije u arktičkom regionu je bila i ostala Severna flota. Mornari u Severnom moru služe u najtežim klimatskim uslovima i ovladavaju najsavremenijim oružjem, a njihovi brodovi su aktivni širom sveta. Koje sve mogućnosti ima Severna flota Rusije?

Ruska podmornica (Foto: mil.ru)

Arktička granica

„Sa strateške tačke gledišta naš potencijalni protivnik na moru je SAD“, objašnjava predsednik Ruskog pokreta za podršku flote Mihail Nenašev. „U slučaju pretnje nuklearnim napadom, najbrži i najefikasniji odgovor uslediće iz baza Severne flote. Štaviše, podmornice mogu odgovoriti vatrom pravo sa pristaništa“. 

Prema rečima Nenaševa, Severna flota čini više od 50 posto celokupne udarne snage Ruske mornarice. Severnoj floti je na raspolaganju više od četrdeset nuklearnih i dizel podmornica sa krstarećim i balističkim raketama i isto toliko brodova za razne namene. Na Severu deluje snažna protivpodmornička avijacija i razvijeni sistem obalske odbrane. 

„Severna flota je bila prva nuklearna i prva raketna flota. Ovde su pre svega poslati veliki brodovi“, kaže bivši komandant Severne flote Vjačeslav Popov. „To je zbog njene lokacije. Na primer, Baltička i Crnomorska flota se nalazi na geografski ograničenom području. A Severna flota ima direktan izlaz na okean. Zato je tokom Drugog svetskog rata samo ova flota vodila morske operacije u Barencovom i norveškom moru, u Atlantiku. Nije bila sputana kao ostale flote koje su bile ograničene na podršku kopnenih snaga“. 

„Pored toga, Sever je optimalan za isprobavanje najnovije morske tehnike. Tamo su stvoreni svi uslovi, postoje odgovarajući poligoni za testiranje nuklearnih podmornica, a geografija omogućava upotrebu morskih baza tokom cele godine. Pored toga, infrastruktura za testiranje je relativno blizu naučnih i brodogradilišnih preduzeća Sankt Peterburga i Severodvinska.  

Tihi čuvari Severa

Upravo ovde, na Severu, najnovije atomske podmornice izlaze na more. Na primer, 2013. godine službi se pridružio prvi atomski podvodni nosač rakete strateške namene projekta 955 „Borej“ „Jurij Dolgoruki“. 

Pre nekoliko dana, mornarici je predata nuklearna podmornica već unapređenog projekta 955-A „Borej-A“ — „Knez Vladimir“. Ovaj „strateg“ je još tajnovitiji i tiši sa novim sredstvima za kontrolu, komunikaciju i sa sonarom. Svaki „Borej“ nosi po šesnaest nuklearnih balističkih raketa koje imaju kapacitet po 900 kilotona. 

Severnom flotom i dalje upravlja najveća podmornica na svetu — teška nuklearna raketna krstarica „Dmitrij Donski“. Deplasman je oko pedeset hiljada tona, dužina više od 170 metara, širina 23 metra. „Donski“ je poslednja od šest krstarica projekta 941 „Akula“ koje su opremljene sa dvadeset nuklearnih balističkih raketa, težine po 90 tona. Nakon raspada SSSR-a, dve podmornice su prestale sa radom, a „Dmitrij Donski“ je modernizovan za testiranje novog raketnog kompleksa „Bulava“. Preostali brodovi su uništeni. 

Među podmornicama nove generacije mogu se izdvojiti višenamenske nuklearne podmornice projekta „Jasenj“ i „Jasenj-M“. Vodeći brod serije „Severodvinsk“ je u funkciji od 2014. godine. Drugi sada prolazi testiranje. 

„Jasenj“ je univerzalan. U njihovom arsenalu su krstareće rakete „Kalibar“, snažne protivbrodske P-800 „Oniks“ za uništavanje posebno velikih brodova, kao i torpeda. Istovremeno, raketno oružje se može kombinovati — podmornice su sposobne da istovremeno streljaju brodove, podmornice i kopnene ciljeve.  

Od sovjetskih podmornica „Jasenj“ se razlikuje po tome što nije bučan. To ga čini idealnim izviđačem i lovcem na nosače aviona. 

Atomski džinovi

Glavni admiralski brod Severne flote je teška nuklearna raketna krstarica „Petar Veliki“ projekta 1144 „Orlan“. Ovo je najveći ratni brod na svetu i samo su nosači aviona veći od njega. Deplasman je 25,8 hiljada tona, dužina 250 metara, širina više od 28 metara. Ovim džinom upravlja skoro 800 mornara. Plutajuća tvrđava je naoružana sa 20 lansera protivbrodskih raketa „Granit“, protivraketnim sistemima „Osa“ i „Kinžal“, sistemom protivvazdušne odbrane S-300F, artiljerijom „Kortik“ i  AK-630, protivpodmorničkim torpedima i raketama. 

Ovo je najveći ratni brod na svetu i samo su nosači aviona veći od njega.

Isti kao „Petar Veliki“ je „Admiral Nahimov“ koji prolazi kroz kompletnu modernizaciju. Planirano je da ga predaju floti do 2023. godine. U suštini Severna flota će dobiti drugi brod: potpuno će obnoviti sisteme za održavanje života, radiotehničko naoružanje i snagu broda. Zastarelo raketno i artiljerijsko naoružanje će biti zamenjeno modernim. „Nahimov“ će biti jedan od prvih u mornarici brodova nosača najnovijih hiperzvučnih raketa „Cirkon“. 

Takođe za severnjake grade se i fregate projekta 22350 — najsavremenije po radio-elektronskoj opremi. Prvi takav primerak, „Admiral Gorškov“, predat je mornarima 2018. godine. Svi sistemi upravljanja na fregati su digitalni. 

Brod je u stanju da izvodi borbene zadatke skoro nezavisno i sa minimalnim učešćem čoveka. Ugrađeni informacioni i kontrolni sistem povezuje svu opremu u jedinstvenu mrežu, a radio-elektronski kompleks za osvetljavanje površinskih i podvodnih uslova otkriva neprijatelja koji je stotinu kilometara daleko.  

Glavno udarno oružje su krstareće rakete „Kalibar“. Vazdušne ciljeve gađa protivavionski raketni sistem „Poliment-Redut“ i „Palaš“, a na brodu se nalazi artiljerijsko oružje od 130 milimetara i torpedne cevi. Prema podacima Ministarstva odbrane, fregate serije „Admiral“ takođe će biti opremljene kompleksom „Cirkon“. Severna flota će dobiti ukupno tri takva broda: „Admiral Kasatanov“ će biti primljen ove godine, a radovi na „Admiralu Golovko“ su još u toku.   

Strateški pravac

Počekom tridesetih godina prošlog veka SSSR je pojačao naučno-istraživačku aktivnost na Arktiku. U isto vreme, na Severu se razvijala vojna infrastruktura. Formirana je Severna morska flotila i nekolika godina kasnije reorganizovali su je u flotu. Ali Severna flota je tek u posleratnom periodu počela sa radom na višom nivou.  

Tokom Hladnog rata Severna flota je bila od strateškog značaja. Kroz severne širine su prolazile putanje leta nuklearnih interkontinentalnih balističkih raketa i rute strateških bombardera. Morali su biti pouzdano pokriveni i istovremeno je trebalo zaštititi zemlju od mogućeg raketnog napada. Zbog toga je najsavremenija tehnologija otišla na sever. Na primer, Severna flota je prva u Sovjetskom Savezu dobila nuklearnu podmornicu („Lenjinski komsomol“) i podmornicu sa balističkim nuklearnim raketama. 

Severna flota je prva u Sovjetskom Savezu dobila nuklearnu podmornicu („Lenjinski komsomol“) i podmornicu sa balističkim nuklearnim raketama

„Najveći brodovi okeanske zone i raketno oružje došli su ovde jer ovde ima gde da se puca. Brodovi Baltičke flote, čak i danas, prelaze u Severnu flotu na borbenu obuku“, rekao je Popov.

Arktik je bio i ostao strateški važan, ovaj region ima ogroman vojni i politički značaj. Ako pre sto godina pretnja odatle nije dolazila jer nije bilo oružja dugog dometa, sada je arktički pravac najvažniji za obezbeđivanje sigurnosti zemlje. 

Kako je vojska Republike Srpske oborila američki F-16, saznajte OVDE!

 

Izvor: rs.sputniknews. com

Bonus video

Da li nas pandemija otuđuje od Boga i ljudi? Vladimir Dimitrijević

Knjigu “Smak Sveta” Dragoša Kalajića možete poručiti na linku OVDE.

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Pravda

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Urbancube